Rođen u Antverpenu, Eran je ubrzo otkrio osećaj za ritam i strast prema zvuku. Jednog lepog dana ostvario je svoj san da producira sopstvenu muziku i postane DJ. Inspirisan vibracijama prošlosti i savremene elektronske muzike, počeo je da kombinuje emotivne melodije sa savremenim ritmom. Podstaknut snažnom željom da razvije svoj DJ stil, ubrzo je otkrio svoj put u kraljevstvo zvuka.
Potpisivajući svoja izdanja za lejbl kao što su Sudbeat i Plattenbank, pomoglo mu je da se istakne u današnjem svetu elektronske muzike. Njegova muzička intuicija, sjajne veštine mixanja i otvorenost za inovativne uticaje čine svaku žurku vrednu pažnje. Svesno prilagođavajući svoju muziku publici i pažljivo izgrađujući tempo, uspeva da svaku žurku pretvori u onu koja će se definitivno pamtiti.
Nakon što je otkrio nešto što mu nedostaje u noćnom životu u Antverpenu, zajedno sa svojim partnerom osnovao je novi koncept pod nazivom EDGE 2014. koji je već bukirao neka od najvećih imena u industriji kao što su John Digweed, Sasha, Lee Burridge, Adriatique, Stephan Bodzin , Hernan Cattaneo b2b Guy J, samo da nabrojimo neke. EDGE je osnovan kako bi okupio ljude koji vole žurke, di-džejeve i muzičke uticaje iz različitih kultura i stilova. Od svog početnog koncepta u Antverpenu, EDGE je proširio svoje horizonte i bio je održan u Tel Avivu i Amsterdamu. 2017. EDGE je proširio svoj brend pokretanjem izdavačke kuće koja ima za cilj da promoviše najbolje od elektronske muzike.
Zdravo Erane. Pre svega, hvala što si izdvojio vreme da odgovoriš na naša pitanja. Gde se trenutno nalaziš i kako provodiš vreme ovih dana?
Hvala što ste me pozvali!
Ovde je sve u redu, trenutno veći deo vremena provodim u Tel Avivu i uživam u sjajnom letu koje imamo.
Di-džejingom se baviš od svoje 17. godine a produkcijom više od 8 godina. Kada si bio na početku, koliko ti je bilo teško da naučiš da produciraš muziku?
Tada sam sebe smatrao mnogo više di-džejem nego producentom, na neki način i dalje tako posmatram. Ali, kao i za sve u životu, potrebno je da se razvijate i pokušavate da napredujete i evoluirate. Muzička industrija se menjala i produkcija sopstvene muzike postala je veoma važan deo izvođača. Odlučio sam da se upišem na kurs i isprobam. Odatle je jedna stvar vodila ka drugoj.
Koji artisti su te najviše podržavali i pomagali ti kada si tek počeo da se baviš muzikom?
BP (danas poznatiji kao Lost Desert) bio je jedan od prvih artista koji su mi pomagali i podržavali me. Mnogo sam vremena provodio u njegovom studiju i mnogo toga naučio.
Možeš li nam opisati belgijsku klupsku scenu i kako si uspeo da se povežeš sa svetom dance muzike? Da li je tačno da si doživeo preokret kada si se preselio u London 2000. godine?
Belgijsku klupsku scenu u suštini vodi Techno pokret kao i većinu mesta na svetu trenutno. Sa izvođačima poput Charlotte De Witte i Amelie Lens, koje su se veoma probile i uticale na mlađu generaciju da prate taj zvuk. Očigledno su i drugi stilovi elektronske muzike takođe dobro zastupljeni.
Dok sam živeo u Londonu između 2000. i 2005. godine, moglo bi se reći da sam bio na pravom mestu u pravo vreme. Progressive House je tada dostizao vrhunac, a London je bio neka vrsta prestonice Progressive-a. Bilo da želite da kupite muziku ili pronađete dobru zabavu, svi izbori su bili u ponudi. Za mene lično, to je bio najbolji period za elektronsku muziku.
Osnivač si EDGE lejbla, možeš li nam reći šta je za tebe bilo najizazovnije tokom pokretanja i vođenja? Da li je to bilo nešto što si oduvek želeo da postigneš ili se jednostavno dogodilo?
Mislim da je najteže zadržati sopstveni identitet kao zvuk lejbla i istovremeno uočiti promene u stilovima i zvucima, i prilagoditi im se kako bi stvari ostale sveže. EDGE je već postao solidno ime što se tiče događaja, ali uvek sam verovao da će nam to što imamo izdavačku kuću dati još više mogućnosti za napredak. Razvoj nije samo za EDGE kao brend, već i za izvođače koje možemo promovisati uz prelepu muziku koju stvaraju.
Kako biraš artiste za svoj lejbl? Po čemu se posebno moraju istaknuti?
Zaista nemam poseban način odabira numera koje izdajem na lejblu. Za mene zapravo nije previše važno da li je artist koji mi šalje muziku već ostvaren ili je tek na početku. Najvažniji faktor za mene je kvalitet muzike i ideje koje izvođač pokušava da prenese. Vidim toliko mladih izvođača koji pokušavaju da se probiju producirajući što više muzike. Po mom mišljenju, nisam siguran da je ovo pravi način za postizanje rezultata. Čvrsto verujem u kvalitet iznad količine.
Poznat si po sjajnim događajima koje organizuješ u Belgiji, EDGE žurke, na kojima nastupaju imena poput Guy J-a, John Digweed-a, Nick Warren-a, Lee Burridge-a, Guy Mantzur-a, da navedemo nekoliko. Negde smo pročitali da si hteo da predstaviš ljudima i druge izvanredne izvođače iz sveta elektronske muzike jer su na žurkama bila bukirana ista imena. Kako muzički obrazovati ljude? Šta misliš, u čemu je glavni problem?
Glavni problem je raznolikost. Kada smo počeli sa EDGE-om, želeli smo da predstavimo drugačiju muzičku paletu sa drugačijom vibracijom. U to vreme većina žurki u Belgiji bila je samo Tech House, Techno je predvodio sve žurke. Počeo sam da primećujem da je dosta ljudi zainteresovano za nešto drugo, ali nisu imali alternativu prilikom izbora. Tako je rođen EDGE. Odlučili smo da koristimo lokaciju koja se razlikuje od najpopularnijih lokacija i da muziku diverzifikujemo u melodičniji pravac. Pokazalo se da je to bila dobra kombinacija jer smo počeli da privlačimo posetioce iz Francuske i Holandije.
Veruješ li da je važno da izvođač upadne u određeni žanr kako bi osigurao svoje mesto u industriji?
Mislim da je to vrlo lično. Neki ljudi se osećaju ugodnije kada su označeni pod određenim žanrom, a drugi ne. Možete to malo uporediti sa ljudima kojima je potrebna rutina u životu, i drugima koji radije beže od toga i žive spontanije.
Koliko savremena tehnologija utiče na tvoj odnos prema muzici? Da li bi rekao da je tehnologija podstakla istraživanje ili homogenizaciju u muzici?
Tehnologija i muzika su ovih dana međusobno veoma povezane. Tehnologija je veliki deo onoga što omogućava stvaranju i izvođenju muzike na visokom nivou.
Prošle godine u maju pokrenuo si livestream emisiju pod nazivom “Room Service“. Da li si zadovoljan kako je sve prošlo i kako je publika prihvatila ovaj virtuelni način zabave? Da li to možda sada dodatno jača vezu sa publikom, kada nemamo žurke?
Očigledno smo svi mi tražili načine, kao izvođači, da se povežemo sa svojom bazom fanova u ovim čudnim i ludim vremenima. Streaming je bio očigledan i lakši način za to iz udobnosti naših domova. Zaista sam srećan zbog načina kako je sve ispalo. Interakcija sa publikom je definitivno drugačija, ali istovremeno zanimljiva i zabavna. Uživam u tome što radim i planiram da to nastavim i dalje.
Želeli bismo da nam otkriješ šta te navodi da pustiš određenu traku tokom nekog od tvojih setova. Postoje li neki drugi kriterijumi, osim čiste subjektivnosti, u izboru traka?
Za mene je to vibracija koju mi daje traka. To nije poseban element, to može biti melodija ili groove.
Tvoja reakcija:
