Jeremias Aparicio aka Katzen je rođen 1986. godine u gradu La Plata, Buenos Ajres, Argentina.
Sa 3 godine povezao se sa muzikom, kada je u njegov dom stigao klavir koji je pripadao njegovoj prababi. Išao je na časove klavira tokom osnovnog obrazovanja i nastavio sa proučavanjem instrumenta u umetničkoj školi gde se zainteresovao i za perkusione instrumente.
Po završetku srednje škole, nastavio je da svira perkusije, klavijature i bubnjeve u rege bendovima.
Katzen je odlučio da se posveti komponovanju u elektronskom formatu koji oponaša rege zvukove, i stvara rege i rep ritmove.
Godine 2015. zainteresovao se za Deep House muziku, Progressive House koji uključuje uticaje Dab muzike i počeo da stvara lični zvuk po kome je postao prepoznatljiv u svojoj zemlji.
Zdravo Katzen, hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor.
Negde smo pročitali da si sa 6 godina išao na privatne časove klavira i pohađao muzičku školu, da bi kasnije, upisao Akademiju umetnosti gde si nastavio studije klavira. Možeš li da nam kažeš nešto malo o tom periodu? Šta se desilo kada si završio srednju školu i muzičko obrazovanje?
Imao sam 3 godine kada je moja mama nasledila klavir od svoje pratetke. Moja mama je svirala klavir nekoliko godina i znala je osnovne stvari. Kao dečak, gledao sam je kako svira i imitirao je (fragmenti sonata, na primer). Mogao sam da sviram, a da ne čitam note. U školi sam morao da nadoknadim sve to, učeći teoriju. Poslednjih godina tokom školovanja upoznao sam se sa udaraljkama i bubnjevima. Na kraju sam se zainteresovao za rege.
Da li je tvoja porodica bila povezana sa elektronskom muzikom ili nekim drugim oblicima umetnosti? Da li su te ohrabrivali da slediš svoj odabrani put karijere ili su mislili da di-džejing i elektronska muzika ne garantuju dobar prihod kao bilo koji drugi “uobičajeni dnevni“ posao?
Moja porodica nema nikakve veze sa elektronskom muzikom. Moja mama je verovatno bila iznenađena, ali istovremeno i ponosna kada me je videla kako sviram u Reggae bendu sa 15 godina.
Međutim, verujem da ona još uvek ne razume šta je zapravo di-džejing. Moj brat mi pruža veliku podršku.
Da li se sećaš glavnog razloga za odluku da postaneš di-džej i producent? Misliš li da je to bila neka traka ili možda događaj kojem si prisustvovao?
Kao član benda, moj posao je bio da sviram, planiram probe i pripremam muzičke aranžmane. Dakle, pretpostavljam da sam ovako počeo sa “produkcijom“.
Prvo sam odabrao neke rege pesme i pokušao da radim na njihovim backtrack-ama i da snimam sopstvene vokale i aranžmane. Naišao sam na softver koji i dalje koristim. Postepeno sam se zainteresovao za progresiv i deep house.
Kada i koja je bila tvoja prva produkcija, i sada kada je slušaš, da li si i dalje zadovoljan njome ili veruješ da si napravio veliki napredak i na koji način?
Pre nekoliko godina napravio sam pesmu za svoju suprugu, “Srećna nova godina, Laura“. Zadovoljan sam jer mislim da je to bio početni korak.
Koliko vremena provodiš u svom studiju i da li svaka sesija ima za rezultat odličnu numeru, ili otkriješ da nakon nekoliko sati napornog rada, traka nije dovoljno dobra da bi bila objavljena i da li te to razočara?
Uglavnom sam provodio 3 ili 4 sata dnevno za kompjuterom. Danas mi sve to oduzima manje vremena, u zavisnosti od posla koji moram da obavim.
Naučio sam da se borim sa anksioznošću. Kada nešto krene naopako, počnem ispočetka, ali ne budem frustriran.
Kada se baviš nekim ličnim životnim iskustvima kroz svoju muziku, da li ti je emocionalno teško da ponovo slušaš traku nakon što je objavljena?
Volim ponovo da slušam svaku traku nakon što je objavljena, podseća na tadašnja osećanja. Dok slušam, osećam emociju koja je pokrenula traku u tom trenutku.
Kada praviš prve korake u industriji kao DJ i producent, na tom putu se pojavljuju mnoge izazovne prepreke, koje za artista mogu biti prilično kontraproduktivne. Da li možeš da se setiš bilo kog od tih izazovnih trenutaka, i ako ih je bilo, kako si se borio protiv njih?
Covid lokdaun je jedan od težih perioda. Neki klubovi su i dalje zatvoreni, tako da ima manje mesta za nastupe. Mogao bih to da uradim onlajn, naravno, ali ništa se ne može uporediti sa energijom nastupa uživo.
Ako bi morao da preporučiš jedan album nekome ko želi da se bavi elektronskom muzikom, koji bi to bio?
Preporučio bih: Stimming – Alpe Lusia ; Katzen – Identidad (the album).
Da li postoje neke druge aktivnosti kojima voliš da se baviš, osim produkcije i slušanja muzike? Da li imaš omiljeni hobi?
Volim da provodim vreme sa svojom porodicom, suprugom, decom i drugim članovima porodice. Takođe provodim vreme zabavljajući se sa prijateljima i njihovim porodicama.
Šta za tebe predstavlja “progresiv“?
Progresiv znači način predstavljanja muzičkih mikseva, tako da energija može da teče prirodno. Progresiv je stil u kojem duboka harmonija može koegzistirati sa melodijom i ritmom gruva.
Reci nam nešto o svojim predstojećim projektima. Da li imaš nešto uzbudljivo u planu?
Želeo bih da imam turneju po Argentini, puštajući svoju muziku. Takođe bih voleo da putujem u Mađarsku i Srbiju, tamo imam prijatelje i voleo bih da podelim lepe trenutke sa njima.
Nadam se da ću nastaviti da stvaram muziku, voleo bih da dodam i vokale i bubnjeve u produkciju.
U budućnosti bih takođe želeo da napravim sopstvenu izdavačku kuću, kako bih lansirao svoju muziku, a i muziku mojih prijatelja (koje sam uputio u produkciju i di-džejing). Na tom lejblu bi se našla izdanja žanrova poput deep house, progressive, down tempo i organski house.
Tvoja reakcija:
