DJ setovi koji izazivaju trans, jedinstvene elektronske muzičke produkcije, meditacije isceljenja zvukom, interdisciplinarni umetnički projekti i radionice za ispoljavanje uma. Svi ovi prividni svetovi međusobno se spajaju u muzičkom umetniku Rodžeru Martinezu.
Rodžer gleda na klupsko veče ili festival kao na šamansku ceremoniju, gde se ljudi okupljaju i doživljavaju duboka iskustva kroz muziku, ples i ljudsku povezanost. Tokom svojih nastupa uživo prepušta se kreativnom toku i njegovim muzičkim transmisijama. Crpeći inspiraciju iz bilo čega između šamanskih ceremonija, planinarenja i baštovanstva, njegovi DJ setovi imaju tendenciju da budu pan-spektralni, prevazilaze žanr i stil.
Njegova muzika je našla svoj put do izdavačkih kuća kao što su Lost & Found, Armadillo, Sudbeat, Plattenbank, Tronic i GEM Records. Kroz sopstveni lejbl “Higher States“ Rodžer Martinez manifestuje svoje muzičke transmisije, kao i transmisije drugih jedinstvenih producenata elektronske muzike.
Zdravo Rodžere. Hvala ti na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor sa nama. Kako si?
Osećam se dobro, zdravo, inspirativno i zahvalno što sam živ.
Počnimo ovaj razgovor od početka tvoje karijere.
Koji su bili neki od glavnih izazova kada si počeo da se baviš DJ-ingom?
Morao sam da ignorišem ljude koji su želeli da me odvuku od mog puta umetnika. Ali pošto je ono što sam radio sa muzikom konačno izgledalo kao nešto na šta je i moje srce pristalo, zapravo nije bilo teško zadržati fokus. Uvek sam pratio svoje blaženstvo, da citiram Džozefa Kembela, da znam gde treba da idem u životu. Ono što mi takođe pada na pamet je da kad god ste mladi i postanete dobri u nečemu, samo je pitanje vremena kada će ljudi gladni novca i moći početi da vas okružuju. Uglavnom da vas finansijski ili na neki drugi način isprazne.
Pazite na ove vrste!
Koje su bile neke tvojih ranih inspiracija?
Sa 9 godina sam nagovarao majku da mi kupi ‘House Party Vol. 1’ CD. Ovo je bio moj prvi, pravi korak u zvučni svet House muzike. Instrumental za moje zvučno obrazovanje bile su legendarne rane emisije Dance Department-a, koje je tada vodio Wessel van Diepen (Vengaboys) na Radiju 538 u Holandiji. Ova emisija je bila moja kapija u zemlju za zabavu i haus muziku pre nego što sam bio dovoljno star da uđem u klubove.
Mnoge subotnje večeri sam provodio zalepljen za radio i sa spremnim kasetofonom, a kasnije sam imao i režim snimanja na mini disku. Osim toga, Sasha za njegovu muziku, Sasha i John Digweed za njihove DJ setove i Carl Cox za njegov stil miksanja na 4 deka.
Da li više voliš male i intimne nastupe, ili veće klupske i festivalske?
Nemam određene preferencije. Kada su ozvučenje i atmosfera pravi, srećan sam.
Imali smo priliku da te ugostimo i slušamo prvi put u Srbiji (Turiji) u avgustu ove godine, na drugom izdanju našeg festivala ‘Avanturija’. Možeš li nam ukratko opisati taj vikend i svoje prve utiske?
Prelepa lokacija, super ozvučenje, apsolutno odlična lokalna hrana, impresivno vreme (!) i predivna ekipa.
Prešao si dug put sa mnogo izdanja i različitih projekata. Kako je za tebe sve počelo, kada govorimo o muzičkoj produkciji, i kako si evoluirao u zvuku, tehnologiji, itd.?
Daleke 2004. godine upoznao sam devojku koja me je usmerila ka novom eksperimentalnom četvorogodišnjem kursu muzičke produkcije u umetničkoj školi u Holandiji. Još uvek sam veoma zahvalan što sam je tada upoznao. Ona je bila suštinska karika koja me je vodila ka jednom od najsrećnijih perioda mog života. Praćenje i diplomiranje na ovom kursu zaista je učvrstilo moje samopoštovanje kao umetnika i muzičkog producenta. I kao šlag na toj torti: sa mojim diplomskim projektom Ambient 5.1 “Horizontal Excursions“ dobio sam nagradu Jacques de Leeuw od 10.000 evra.
Mogu samo da kažem da moj zvuk evoluira sa mnom kao ljudskim bićem. Muzika je najdirektniji odraz mog bića, tako da se garantovano menja s vremenom. Što se tiče tehnologije, uvek sam preferirao jednostavan set-up, ono što mi je najvažnije je dobro i udobno studijsko okruženje, odličan računar i visokokvalitetni zvučnici za monitor, ostalo može samo da odvrati pažnju od onoga što je zaista važno: vaš sopstveni osećaj za zvuk.
Pokrenuo si sopstveni lejbl “Higher States“. Koja je bila glavna ideja iza toga i kako biraš muziku?
Da konačno imam slobodu da puštam muziku koja mi se sviđa, kako svoju tako i od drugih. Kad god čujem dobru muziku, ili kontaktiram producenta ili mi pošalju muziku. Za ljude koji žele da se njihova muzika razmatra za objavljivanje na HS: pošaljite svoju muziku na [email protected]
Muzika je vibracija u vazduhu, koju možemo da čujemo. Iz tvoje perspektive kao stvaraoca i slušaoca, imaš li objašnjenje kako je u stanju da prenese tako raznolike i potencijalno duboke poruke?
To je direktna vrsta proto-jezika, nema potrebe za rečnicima ili analitikom. Može direktno da govori o duši osobe. Pošto smo svi mi različita perspektiva univerzuma koji sebe doživljava subjektivno, muzika može imati širok spektar značenja za svakog od nas.
Postoji mnogo opisa idealnog stanja uma za kreativnost. Kako je kod tebe? Šta podržava ovo idealno stanje uma, a šta ometa? Postoje li strategije da se lakše uđe u ovo stanje?
Kratak odgovor: kanabis. Odlično za kreativni početni deo stvaranja muzike. Zahvaljujući ovoj biljci i dalje pravim muziku. Međutim, u kasnijoj fazi takođe je dobro imati trezvenu perspektivu na muzički deo: donositi odluke u aranžmanu i uglavnom organizovati traku. Ometanja uvek dolaze sa istog mesta: mog sopstvenog uma. Držanje uma pod kontrolom može garantovati visok kvalitet života uopšte.
Kako je povezano nastupanje uživo i stvaranje muzike u studiju? Šta postižeš i izvlačiš iz svakog iskustva lično? Kako u tom pogledu vidiš odnos improvizacije i kompozicije?
Osećam da je neophodno da svaki umetnik svoj rad doživi u javnom prostoru. Kad god nastupam i čujem muziku na velikom zvučnom sistemu i vidim reakciju publike, to zaista može da inspiriše da napravim nova dela. To je nešto što ne možete rekreirati u studiju. Često mi je potrebno to okruženje na žurci, kako bi me podsetilo šta je stvaranje muzike zapravo. Bez toga možete izgubiti iz vida zašto to uopšte radite.
Da li progresiv haus muzika za tebe ima jasnu poruku ili je to samo beskrajna priča? Šta želiš da poručiš ljudima kroz svoja izdanja?
Progresiv za mene nije toliko definisan žanr koliko je više stil puštanja elektronske muzike. Pojavio sam se na sceni elektronske muzike krajem 90-ih i početkom 2000-ih. Scena i DJ-evi u to vreme koji su mi se svideli, puštali su sve od ambijentalnog, deep hausa do tehna. Većina njih je označena kao Progressive House DJ-evi. Da sam mogao rečima da opišem ono što sam želeo da ispričam kroz svoju muziku, postao bih pisac. Slušajte muziku i znaćete.
Koje su najluđe i najzanimljivije stvari kojima se baviš pored muzike? Kako izgleda neradni dan Rodžera?
Pored toga što sam muzički producent i DJ, zapravo sam postao i farmer. Gajim voće, povrće i sve ostalo. Pravi neradni dan zapravo ne postoji, pošto sam uvek nekako u nekom muzičkom procesu. Ali, kad god nisam u studiju, uživam u prirodi ili u (umetnosti) istoriji. Knjige su mi i dalje omiljeni način da se dodatno obrazujem.
Možeš li nam reći šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu, neke nove projekte na kojima radiš i koje možeš da podeliš sa nama?
Upravo sam završio novi remiks za Mango Alley i radim na remiksu za UV lejbl Paula Hamiltona. U nekom narednom periodu planiram još originalnih izdanja na Higher States-u i dugo očekivani novi album ‘Horizontal Excursions’.
Još jednom, veliko hvala na izdvojenom vremenu Rodžere. Želimo ti sve najbolje na predstojećim projektima!
Hvala vam!
Tvoja reakcija:
