Jedno od najomiljenijih i najpoštovanijih imena u australijskoj industriji dance muzike, Kasey Taylor ostavio je trag u svom rodnom gradu Melburnu pre nego što ga je John Digweed pronašao sredinom devedesetih na njegovom prvom putovanju u Australiju, gde je Kasey radio warm up set za njega. Bilo je to zagrevanje nakon kog je odmah stekao Digweed-ovo poštovanje i nedugo zatim on je pozvao Kasey-a da pušta na njegovoj famoznoj Bedrock večeri u Londonu. To je bio okidač za Taylor-a da svoj zvuk predstavi globalnoj publici, što je dovelo do međunarodnog izlaganja i privremenog preseljenja u Evropu kako bi zadovoljio zahteve bukiranja za nastupe širom sveta koja su usledila.
Kasey je kreativna snaga koja stoji iza veoma poštovanog Vapor lejbla, starog 25 godina koji je osnovan 1997. i ima preko 160 izdanja i još uvek se drži jako. U skorije vreme, Kasey je prošao kroz ogroman lični i kreativni preporod. Nedavno rebrendirani Vapor Recordings ponovo je u pokretu kao izdavačka kuća koja redovno izdaje, nakon 2 godine pauze zbog pandemije. Kvalitet izdanja je uvek bio ono po čemu se lejbl izdvaja od ostalih, sa imenima kao što su Guy J, Hernan Cattaneo, Gai Barone, Stereo Underground, Jamie Stevens, Nick Warren, Dousk, James Monro, Mike Rish, GMJ , D-Nox & Beckers i mnogi drugi izvođači visokog profila koji se pojavljuju na lejblu. Sa mnoštvom takvih imena, lako je shvatiti zašto Vapor izaziva uzbuđenje kod najvećih igrača na sceni. Na novijem produkcijskom nivou, Kasey-eva izdanja i remiksi su se pojavili na izdavačkim kućama kao što su Sudbeat, The Soundgarden, Bedrock, kao i na njegovoj sopstvenoj izdavačkoj kući Vapor Recordings. Kasey ima gomilu izdanja i remiksa u pripremi, kao i neke uzbudljive saradnje sa nekim od najboljih svetskih producenata dok nastavlja svoju težnju ka stvaranju kvalitetnih produkcija kako bi podigao ruke svojim voljenim vernim pratiocima na podijumima za igru širom sveta.
Iza dekova, Kasey je miljenik publike u svim klubovima i festivalima u svom rodnom gradu u Australiji, kao i na globalnom nivou. Nastupao je i podržavao zajedno sa svim velikanima industrije kojih se možete setiti i jedan je od retkih koji može da očara publiku svojom kombinacijom svestranosti, strpljenja i iskustva koje mu omogućava da se kreće kroz različite žanrove, od deep house-a do tehna sa njegovom savršenom pažnjom prema detaljima i besprekornim programiranjem. Kasey ima sluha za sjajnu melodiju i uvek gleda u budućnost, a ta budućnost je postavljena za jednog od najpopularnijih australijskih izvođača dance muzike koji nastavlja da eksportuje svoju već bogatu karijeru u budućnost.
Zdravo Kasey, počastvovani smo što ste ovde sa nama i što možemo da uradimo ovaj intervju za naš sajt.
Vi ste jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji dance muzike, pa hajde da ovaj razgovor započnemo od Vašeg početka. Recite nam nešto o Vašem odrastanju i upuštanju u elektronsku muziku, kako je za Vas sve počelo?
Zdravo, hvala na pozivu za ovaj intervju.
Što se tiče mog odrastanja, odakle bih mogao da počnem? Od detinjstva sam voleo muziku. Imao sam dupli kasetofon, slušao sam radio i snimao pesme koje su mi se sviđale, sa radija na kasete. To nisu bile dance pesme, samo one prosečne iz 70-ih u ono vreme kad progressive još nije rođen, pa sam tako snimao na kasete za sebe da ih slušam. Slušao bih radio i snimao sve pesme i uvek pokušavao da pritisnem pauzu u pravo vreme da ne bih snimio reklame ili radio spikera kako priča na kaseti, tako da je to na čudan način bio moj uvod u miksanje pesama zajedno, iako nisam miksovao na mikseti. Radio sam ovo kad sam bio veoma mlad, pre nego što sam i pomislio da ću biti DJ, ali očigledno sam imao kreativnost u sebi ne znajući šta će biti u budućnosti.
Kao dete sam bio profesionalni vozač rolera. Išao sam kod prijatelja, na njihovu porodičnu stazu za rolere, najmanje dva puta nedeljno. Tada sam podigao pogled ka di-džeju i pomislio ‘šta on uradi da za jednom trakom ide druga?’, pa sam odlazio gore i stajao pored njega i gledao kako miksuje ploče. Toliko sam gledao da mi je jednog dana di-džej rekao: ‘Moram da odem u kancelariju i uradim par stvari, da li misliš da bi mogao da pustiš ovu traku, a zatim i onu drugu za mene?’. Odgovorio sam sa da, kao da nema problema, pa sam to uradio i izgleda da sam uradio nešto kako treba jer sam posle toga počeo da puštam muziku na stazi za rolere svake nedelje, sa samo 13 godina. Radio sam to 4 godine, a onda sam otišao pravo na svoj prvi nastup u noćnom klubu, kada sam imao ispod 17 godina. Morao sam da lažem o svojim godinama da bih dobio posao, pošto je minimalni uzrast bio 18, ali sam uspeo da dobijem rezidenturu 5 noći nedeljno i onda sam od tada počeo da puštam u svim noćnim klubovima širom Melburna i sa 24 godine sam počeo da putujem po inostranstvu.
Ostalo je istorija….
Kako biste uporedili rane rejvove sa festivalima i žurkama koje se dešavaju danas? Pretpostavljam da ste verovatno prisustvovali mnogim ranim rejvovima tokom eksplozije progressive house-a.
Što se tiče poređenja između dve ere, većina ranih rejvova ili žurki u to vreme, bila je vezana za acid house, i uglavnom su sve žurke u to vreme bile underground ilegalne žurke. Njima su davali prednost. Sve je bilo sveže i ja sam bio jedan od srećnika koji je bio tamo od samog početka da pomognem da ovaj zvuk predstavim svim ranim rejverima u Melburnu.
Žurke koje se danas dešavaju su velike, scena je ogromna, budžeti su veliki i sada ima toliko di-džejeva u poređenju od pre 35 godina, da je sada sve lako dostupno. Svako može da pravi muziku na svojim laptopovima, dok smo nekada morali da idemo u pravi studio za snimanje. Više to nije čak ni underground jer je tako lako dostupno zbog interneta. Zaista ne može da se poredi period tada i sada jer je mnogo drugačije…
Progressive house nije bio značajan sve do izdavanja ploče Gat Decora pod nazivom ‘Passion’. To je bio katalizator za progressive house žanr jer je to bila dub ploča bez mnogo vokala. Toliko sam navikao da puštam trake sa vokalima, kao i svaki drugi di-džej tada jer je to sve što je bilo u to vreme, tako da kada je ova ploča objavljena, bila je drugačija, revolucionirala je scenu i definitivno je bila traka koja je u osnovi sve započela.
Šta mislite o sceni u Australiji sada i kako se ona menjala tokom godina?
Scena u Australiji je trenutno u usponu, i kreće se u pravom smeru. Festivalska scena je ovde ogromna i imamo mnogo dnevnih događaja, tako da smo razmaženi izborom. Pretpostavljam da je nekada, pre društvenih mreža, biti primećen u Australiji uvek bila super teška stvar zbog toga što smo bili miljama daleko od bilo kog mesta, tako da smo se ovde uvek osećali malo odvojeno od ostatka sveta.
Oduvek smo imali talentovane ljude ovde u Australiji, ali zbog toga što smo bili tako daleko, bilo je teško biti primećen, ali sada imamo mnogo više ljudi na vrhuncu svojih moći, zajedno sa nekim drugim ljudima koji se ponovo pokreću i postoji mnogo fokusa na ono što radimo ovde dole.
Pre interneta i društvenih mreža, uvek je bilo teško da se vaše trake čuju u inostranstvu ili da se puštaju ili potpisuju za izdavačke kuće, zbog udaljenosti, i zato što je bilo lakše potpisivati ploče od ljudi iz Evrope izdavačima u Evropi, a ne u Australiji, ali di-džejevi i izdavačke kuće iz ostatka sveta sada traže inspiraciju u Australiji i žele da potpišu našu muziku, a ranije smo mi jurili za inostranim di-džejevima i izdavačkim kućama da bismo bili primećeni. Osećam da je sada više fokusa na ono što se dešava ovde, tako da je sjajno u smislu mogućnosti da se ostvari saradnja sa prekookeanskim poznatim izdavačkim kućama jer je lakše povezati se sa svima. Talenti ovde su sada dobri kao i u ostatku sveta, i u rangu su sa ostalima, i to je super nagrada za sve australijske izvođače koji konačno dobijaju priznanje koje zaslužuju.
Kako Vam je bilo na putu od novog izvođača sa 20 godina do priznatog imena u industriji?
To putovanje je bilo neverovatno. U početku je teško krenuti na put, pošto smo geografski udaljeni i nismo na najboljem mestu da samo odletimo u drugu zemlju za vikend, a zatim se vratimo kući, kao što je to u Evropi, tako da je malo teško za Australijance sa te strane. Kada sam krenuo na turneju, morao sam da pokušam da organizujem višemesečne nastupe u isto vreme kako bih to učinio održivim kada neko bude zainteresovan da me bukira u inostranstvu. Na kraju sam došao do tačke u kojoj sam to radio 3 puta godišnje pa sam odlučio da se konačno preselim u Evropu. Proveo sam nekoliko godina putujući po Evropi iz Velike Britanije, pa sam onda odlučio da živim u Portugalu, nakon što sam tamo imao nastup i otkrio da je mesto neverovatno. Portugal je bio fantastičan i odlična baza jer je bilo lako leteti po Evropi i ostatku sveta. Takođe, to što nisam morao da letim 24 sata bio je zasigurno blagoslov, tako da kada sam se preselio tamo, nastupi su počeli da se dešavaju i bilo je mnogo lakše.
Radio sam ovo svakog vikenda skoro 10 godina, a onda sam se vratio kući, ali sam spreman za još jedan boravak u Evropi. U ovom trenutku tražim prilike da se vratim tamo što je pre moguće, pošto imam nastupe zakazane po celoj Evropi krajem 2023. godine, tako da izgleda kao nekoliko odvojenih putovanja ponovo. Vraćam se do tačke da moram ponovo da živim tamo.
Koja Vam je bila glavna motivacija u to vreme?
Samo sam voleo muziku. Uvek se radilo o muzici, tako da je motivacija laka i kao što sam pomenuo u prethodnom pitanju, pretpostavljam da je to što sam bio bliži svemu dok sam bio u Evropi, bila velika motivacija da napredujem u karijeri tada, a tako je i sada…
Sasvim je jasno da živimo u nepredvidivom vremenu. U Vašoj dugogodišnjoj karijeri, koji su Vam bili najizazovniji ili najteži trenuci, i kako ste se izborili sa njima?
Džetleg je najveći izazov! Putujete sa jednog mesta na drugo svakog vikenda i prelazite toliko vremenskih zona da zaista morate da budete u top formi da biste maksimizirali svoje performanse. Uvek sam se trudio da ostanem u vremenskoj zoni ka kojoj sam leteo, da me to ne bi toliko zbrisalo kada bih sleteo u zemlju u kojoj bih nastupao tog vikenda. Nisam uvek bio uspešan u tome, ali sam pokušavao! I dalje te stigne bez obzira na sve, ali samo moraš da izvučeš najbolje od toga. Takođe, ponekad provodite više vremena u vazduhu nego na zemlji, i to vas zaista može zbuniti. Mislim da sam došao do situacije da, ako nisam imao džetleg osećaj kao da se nisam osećao normalno! To je tako čudno.
Druga stvar je očigledno bila pandemija. Ugasila je muzičku industriju na dve godine, koja se još uvek ekonomski oporavlja, ali mi smo sada stigli do toga da se stvari polako vraćaju u normalu.
Koje je vaše mišljenje o razlici između old school di-džeja gde je sve bilo ograničeno na vinil i modernog di-džeja gde se većina traka nikada ne objavi na bilo koji fizički medij pre ili posle izdavanja? Šta mislite o prelasku sa vinila na digitalno?
Pa, definitivno sam imao dovoljno sreće da budem deo toga od skoro samog početka kada nije bilo ništa drugo osim vinila i gramofona, bez interneta ili društvenih mreža, tako da je scena bila super underground jer muzika tada nije bila lako dostupna. Morali ste da se potrudite da nedeljno odete u prodavnice ploča i pronađete sve dragulje. Dobijao sam gomilu belih etiketa i ograničenih izdanja koje su u osnovi bile probne verzije pre nego što su otišle u štampu. Ushićenje zbog saznanja da ste u suštini bili 1 od 10 ili 20 ljudi na svetu koji su to dobili i danas me uzbuđuje kada razmišljam o tome. I nikada ne prolazi.
Druga stvar je da, kada sam počeo da pravim muziku, pravio sam je na Atari-u koristeći Notator, to je bio program koji je većina koristila pre nego što je Macs izašao i otprilike u isto vreme kada je Logic izmišljen. Kada završite traku, morali biste da odete u veliki studio i miksujete ih kako treba jer su to bili dani pre softvera i nikada nismo imali alate da bismo mogli da miksujemo kako treba. Ulazio sam u studio i miksao svoje trake na 96 kanalnim SSL stolovima i raznim velikim uređajima. Nedostaju mi ti dani, ali takođe volim kako to lako mogu da uradim i kod kuće.
Pošto je digitalna evolucija očigledno promenila sve to, sada možete da pravite muziku direktno iz kutije na svom kućnom računaru i da zvuči jednako dobro kao bilo šta što je izašlo iz profesionalnog studija, i koliko god je ovo pozitivno, negativno u vezi ovoga je to što većina traka napravljenih ovih dana, ne bi imale ni pola šanse da budu na vinilu jer se ne bi prodavale i sada postoji mnogo prosečnih numera i potpuna je zasićenost lošom muzikom. Ušao bih u prodavnicu ploča, pregledao 20 ploča za nedelju dana, i kupio bih najmanje 15. Sada mogu satima i satima da prolazim kroz Beatport, prođem 1000/1500 traka i kupim isto toliko – 15.
Dakle, sve je samo evoluiralo. Nešto nabolje, nešto ne, ali jednostavno morate ići u korak sa vremenom.
Mentalno zdravlje je uvek velika tema za razgovor. Mislite li da muzička industrija nudi artistima dovoljno podrške?
To je veoma dobro pitanje. Mislim da muzička industrija nema upravljačko telo kao takvo, kome bismo se i mi obratili kada su stvari malo lošije, tako da je teško. Mislim da je život u danima društvenih medija sada velika stvar, kada je u pitanju pad mentalnog zdravlja. Društveni mediji su neophodno zlo, ali mislim da ako se previše zaokupimo njima, mogu postati destruktivni. Trudim se da ograničim svoje vreme na to i da ga koristim za pozitivne stvari, i da ne budem upleten u debate i negativne stvari jer to može uticati na vaše mentalno zdravlje tokom određenog vremenskog perioda, ali smatram da je korišćenje društvenih medija takođe dobra platforma za promociju svesti o mentalnom zdravlju, s obzirom da smo uvek na njima, tako da upravo na to mislim. To je balansiranje.
Prihvatam sve u vezi podrške mentalnog zdravlja u muzičkoj industriji i prihvatam sve u vezi društvenih medija, ako se koriste na pravi način, ali kao celinu, kao celinu nemamo ih lako dostupnim kao muzičkoj zajednici u smislu mentalnog zdravlje. To je nešto što osećam da bi se definitivno moglo posmatrati kako bi se stvorilo više svesti i pomoglo onima koji se ponekad bore. Na kraju dana, svi smo imali uspone i padove, ali morate samo da odbacite negativne strane i pokušate da ih pretvorite u pozitivne, ali ponekad je to lakše reći nego učiniti.
Pokrenuli ste Vapor Recordings 1997. Šta nam možete reći o ideji koja stoji iza toga? Da li ste postigli ciljeve koje ste postavili prilikom kreiranja?
Radio sam muziku za izdavačku kuću ovde u Australiji i počeo sam da pravim neke stvari sa strane sam, što je bilo malo oštro. Muzička kuća za koju sam takođe potpisao u to vreme nije bila zainteresovana da ih objavi jer su bili previše različiti za izdavačku kuću i nedovoljno mejnstrim, pa sam u tom trenutku odlučio da verujem da su dovoljno dobre trake da budu objavljene i desilo se to da sam počeo da razmišljao o tome da osnujem sopstvenu izdavačku kuću i upravo tada je rođen Vapor Recordings.
Evo nas 25 godina kasnije sa skoro 170 izdanja. Što se tiče mojih ciljeva, sve što sam želeo je da se moja muzika čuje, ceni i podržava, kako je i bilo tako da sam veoma zahvalan na tome.
Koliko svoju ličnost predstavljate kroz svoju muziku? Odnosno, kako zapravo unosite svoju ličnost i emocije u svoju muziku?
Definitivno imam vibraciju i zvuk, ali ne držim se strukture i ne volim da dve trake zvuče manje-više potpuno isto, pa pokušavam da radim mnogo različitih stvari. Ličnost i emocionalna inteligencija, sve ubacujem. Nikada ne ulazim u studio sa idejom ‘Napraviću traku koja zvuči ovako danas, ili zvuči kao prethodna traka koju sam ranije stvorio’. Ja samo nekako uđem, bacim nekoliko stvari i pokušam da dobijem svoje glavne melodije od početka, a zatim da ih izgradim. Ne volim muziku bez duše i emocija. Bilo da se radi o tehno, melodičnom hausu, progressive hausu ili bilo kom žanru, muzici su potrebna ta dva ključna elementa da bih želeo da je puštam, tako da pretpostavljam da mi jednostavno dolazi organski.
Možete li opisati svoje stanje uma tokom DJ seta? Šta podržava ovo idealno stanje uma, a šta ometa?
Moje stanje uma tokom seta je uvek opušteno. Toliko dugo radim ovo da sam već prilično miran i staložen tokom seta i ne može me ništa ometati. Pretpostavljam da iskustvo pomaže u ovome i što radim tako dugo.
Rekavši to, mogu da budem i prilično električan iza stejdža kada sam u ritmu, osećajući se kao da imam publiku na dlanu.
Koji mladi di-džejevi i producenti su privukli Vašu pažnju?
Sada ima toliko di-džejeva i producenata, da je teško ispratiti sve, pa ću iskoristiti ovu priliku da pružim podršku mojim kolegama Australijancima, iako nisu mladi. Mike Rish je neko ko se veoma dobro razvija. Već dugo se bavi muzikom i konačno dobija pažnju koju zaslužuje. Wilma je još jedna ovde. Ona je čarobnjak. Di-džej i svira violončelo pored svega. Drugačije je od običnog di-džej seta, ali ona osvaja scenu. Definitivno ime na koje treba obratiti pažnju. Moram raditi sa njom u studiju, desiće se i to uskoro.
Na kraju, moj kolega Karl Pilbrow. Sada smo zajedno napravili dosta traka za Sudbeat i Vapor i pomagao sam od početka i uskoro će imati svoj EP, kao i naš zajednički. Ja sam za pomaganje rasta ljudi za koje verujem da su dovoljno talentovani da dođu do velike lige i ova 3 su definitivno oni na koje treba obratiti pažnju.
Ko je Kasey Taylor kada nije za di-džej pultom ili u studiju? Postoji li neki zanimljiv hobi u kojem uživate u slobodno vreme?
Pa, pošto sam inače toliko zauzet, teško je, ali volim da pokušam da održim ravnotežu pa provodim vreme sa svojom partnerkom, prijateljima, pripremam večere (volim da kuvam). Takođe volim da idem na kampovanje sa prijateljima kada nije hladno. Važno mi je da budem u prirodi. Pretpostavljam da zbog toga sada sve više volim festivale i više volim da nastupam na njima, plus moja muzika više odgovara spoljašnjim vibracijama. Takođe volim da igram tenis i druge sportove kako bih pokušao da budem aktivan. Na kraju krajeva, sve je u ravnoteži.
Za kraj ovog razgovora, da li postoje neke ekskluzivne informacije koje možete da podelite sa nama ili možda najavite neki od svojih predstojećih projekata?
Imam gomilu stvari koje će se desiti ove godine. Predstoji EP za The Soundgarden sa Funkformom u julu. Karl Pilbrow i ja takođe imamo 4 trake koje izlaze na Sudbeat-u ove godine. Jedan EP na kompilaciji Showcrates u junu i jedan EP sa 3 trake u decembru, plus imamo nekoliko EP-a sa Vapour-om ove godine. Takođe sam sarađivao sa Jamie Stivens-om, a uskoro ću i sa Gai Barone-om, tako da je ovo zaista zauzeta godina za mene.
Takođe ću krenuti u Evropu da nastupam na festivalu Ozora u julu, a onda ću krajem godine imati opsežniju turneju po Evropi, tako da ostanite uz nas za te datume koji će uskoro doći.
Želimo Vam sve najbolje u Vašim predstojećim projektima i još jednom, hvala Vam puno što ste odvojili vreme za ovaj razgovor.
Veliko hvala vama što ste me pozvali da uradimo ovaj intervju.
Tvoja reakcija:
