Umetnik obdaren bezbrojnim muzičkim talentima, Eli Nissan je već više od dve decenije u centru kreativnog središta Tel Aviva kao DJ, muzičar I producent.
Izrael je dom najinteresantnijih talenata underground muzike, a Eli je novi umetnik koji je isplivao iz linije za produkciju koja uključuje Guy Mantzur-a, Khen-a, Guy J-a i Roy Rosenfeld-a.
Rad Elija Nissana u studiju oduševljava i fascinira u jednakoj meri, a njegove produkcije se pojavljuju na etiketama kao što su Lost & Found, Do Not Sit, Guy Gerber’s Rumors, Balance i mnoge druge.
U potrazi za muzičkom izvrsnošću i zapanjujućom originalnošću, Eli je na putu sjajne i uzbudljive budućnosti.
Zdravo Eli!
Dobrodošli u Progresivnu Suzu, hvala Vam na izdvojenom vremenu za razgovor sa nama. Kako ste?
Zdravo svima. Hvala što ste me pozvali. Veoma sam srećan što sam ovde i delim kvalitetno vreme sa zajednicom Progresivna Suza.
Veći deo Vašeg života proveli ste u muzičkoj industriji. Možete li podeliti neke uspomene na vreme koje ste proveli sa bendom “Portrait“ ?
Imam toliko uspomena iz “Portrait-a“, to je zapravo bilo okupljanje talentovanih muzičara koji su jedni drugima bili velika inspiracija i uspeli smo da stvorimo tri kreativna i strastvena albuma i zajedno izvedemo stotine nastupa. Ova sećanja i iskustva oblikovala su mene danas kao DJ-a / producenta i pamtiću ih ceo život.
Nakon puta od benda do elektronske dance muzike, da li je u Vašem životu postojao određeni trenutak u kojem ste pomislili ,,Ovo je nešto što želim da radim“ ?
Već u mladosti sam se bavio DJ-ingom, a istovremeno sam bio i gitarista, roker, kompozitor i muzičar, privlačile su me mnoge vrste muzike i potraga za dobrom muzikom kao DJ-em proširila mi je um za više stilova, a posebno za sintisajzere i elektronsku muziku, tako da je za mene tranzicija bila sasvim prirodna čim se bend rasformirao bilo mi je jasno da nastavljam sa DJ-ingom. Počeo sam sa disco funkom, a onda sam nastavio da se bavim elektronskom muzikom prvo kao producent, a kasnije sam se takođe fokusirao i na DJ-ing samo u elektronskoj muzici.
Kako vidite da se klupska kultura menja iz Vaše lične perspektive? Da li smatrate da se svetska elektronska muzička scena razvijala tokom godina?
Glavna promena koju sam video poslednjih godina je izlazak iz mračnih klubova na otvoreno, a dnevne žurke postale su privlačnije većini publike. Sa tom promenom došla je i promena u stvaranju prave atmosfere za otvorene žurke. Muzika je postala manje hladna i tvrda, a više melodičnija i emotivnija. Volim ovu promenu i ona se izražava u načinu na koji puštam tokom svojih setova.
Recite nam nešto o iskustvu stvaranja muzike tokom pandemije kada nemamo žurke? U čemu se razlikuje Vaš pristup u studiju i kako ste uspeli da budete motivisani tokom ovih perioda?
Ovaj period je sigurno bio i ostao traumatičan. Moj izbor je bio da uđem u studio i stvaram.
Srećom uspeo sam da produciram puno nove muzike, ali u isto vreme bilo je I vrlo teških dana i nedelja u kojima nisam mogao da stvaram i nisam imao ideja, a nedostajale su mi reakcije publike. Moja motivacija je potekla od moje porodice i mojih dobrih prijatelja iz Lost&Found za koje sam srećan što ih imam u svom životu.
Možete li prepoznati bar jedan od glavnih problema koji negativno utiču na globalnu muzičku scenu, pored trenutne situacije?
Jedan od najvećih problema na sceni je prekomerna količina lažnih poznatih DJ-džejeva i umetnika koji besramno koriste ghost kompozitore i ghost producente. Oni zapravo lažu publiku svaki put kada saopšte informacije u vezi sa svojim novim izdanjima. Nemam nimalo poštovanja prema ovim ljudima.
Oni vrlo dobro znaju ko su!
Nastupali ste na festivalima, u velikim I malim klubovima … Gde više volite da puštate i zašto? Recite nam nešto o hemiji koju imate sa svojim fanovima na sceni.
Nastupao sam na velikim i malim žurkama i svaka od njih ima drugačiju i posebnu atmosferu.
Ogromna energija koju dobijate od publike na velikim žurkama je posebno luda, a adrenalin je veoma visok. Ali uprkos tome, više volim da nastupam na manjim i intimnijim žurkama gde je veza sa publikom neposredna i obično su moji nastupi bolji u malom prostoru verovatno zbog pristupačnosti i lične veze između mene i ljudi.
Upoznajte nas sa nedavnim projektom koji ste uradili na stadionu Netanya u Izraelu. Kako su izgledale pripreme? Da li vidite da se uloga DJ-a razlikuje u tim nastupima u poređenju sa puštanjem muzike na plesnom podijumu ili je i dalje to tretirate kao žurku?
Puštanje muzike na stadionu u Netaniji, koji je ujedno i grad u kojem sam rođen i u kom sam proveo celo detinjstvo, za mene je bilo veoma uzbudljivo iskustvo, a u svom EP-u prošle godine za “Do not sit“ posvetio sam mu traku pod nazivom „Netanya South“.
Ideja da puštam i snimim set na ogromnom stadionu, gde se ja nalazim na sredini terena, puštajući muziku koju volim, je izvanredno iskustvo koje je teško objasniti rečima. Očigledno nije kao uobičajena žurka sa publikom, ali ima svoj šarm, i drago mi je što sam to uradio.
Da li je teško nemati interakciju sa publikom u klubu kako biste dobili njihovu povratnu reakciju dok puštate muziku?
Da, veoma je teško puštati muziku bez neposredne povratne reakcije publike. Najbliži tome bili su live setovi koje sam radio (Echos / We Are Lost Stream), koji su bili dostupni ogromnoj publici koja je tokom setova mogla da komentariše, ali to naravno ne može zameniti pravi doživljaj uživo.
Pored muzike, kako provodite slobodno vreme?
Zaista volim fotografisanje i putovanja u prirodi poput pustinja i prelepih plaža, a najviše volim da kvalitetno provedem vreme sa porodicom i prijateljima.
Kao i svi ostali ove godine, postao sam zavisnik od serija i filmova na Netflix-u. 🙁
Da li imate da poručite nešto za kraj čitaocima Progresivne Suze?
Drago mi je što sam podelio sa vama nešto kroz šta prolazim. Nadam se da ćemo se što pre vratiti u život koji smo imali pre epidemije, da možemo plesati i uživati u muzici i žurkama, i slobodno leteti gde god želimo.
Eli, hvala još jednom na neverovatnoj muzici, takođe i što ste nam se pridružili danas!
Sve najbolje i nadamo se da se vidimo uskoro.
Tvoja reakcija:
