Trenutno čitaš
Ako je moja duša cena za zadovoljstvo koje pruža progresiv, neka mu je

Ako je moja duša cena za zadovoljstvo koje pruža progresiv, neka mu je

Ako je moja duša cena za zadovoljstvo koje pruža progresiv, neka mu je. Sve je to neki period života. Ponuda i potražnja, slušanje dostupnog, rokenrolisanje, tehnisanje, hausovanje, seljakanje i onda ti se desi progresiv i to kakav! Hernan, Warren, Sasha, John Digweed, pa malo kasnije i Guy J. Pomeraš neke granice kvaliteta u životu, naravno najviše u slušanju muzike. A kako i ne bi kada te ova četvorica svaki put oduševe i pošalju u neku drugu stranu realnosti, mnogo lepšu od svega ostalog sto nas okružuje. Shvatiš da je to ustvari terapija od neke skrnavosti i izopačenosti u društvu oko nas.

Desi ti se sloboda kreativnosti u mislima koje se javljaju slušajući Guy J-a, dešavaju ti se osećanja slusajući Hernana, Warrena, Sashu i  onda na kraju John, potpuni restart, druga dimenzija.

Dođes kući posle takvih eventova, telesno i psihički nisi iscrpljen kao posle nekih drugih stvari,  često istražuješ, ponekad uz psovku,  šta se to desilo ustvari.  Šta je izazvalo tolike emocije, takva putovanja, igranja pojmovima, neku drugu moć kreiranja, tražiš odgovore na pitanja i pronalaziš druga velika imena ove scene.

Nebula,  jedan oblik dostupnog univerzuma polako počinje da se bazira na maglinu zvanu progresiv. Kao neki oblik srži u muzici, voliš ono sto osećaš slušajući ovu muziku. Počneš da se pitaš, slušajući predivne ritmove progresiva, trake velikih imena ove sada već psihijatrije od uživanja. Uz ogromna iznenađenja nekih ne tako velikih ili novih, pronalaziš neku novu vrstu upotpunjenosti u svom životu.

 

 

Prekidam pisanje jer slušam Black 8 – Before The Rising Dawn i sećam se trenutka kad mi je, jedan od najboljih ljudi na planeti Zemlji poslao, svežu ispod čekića. Slušanje narednih nedelja svakodnevno omogućilo je potpuno oslobađanje mozga. Od sprega ovozemaljskih i davanje slobode sebi, makar za vreme trajanja tih traka. One koje uspeš da poslusaš do dolaska nekog od velikana, koji dolazi kao sam đavo sa nečim neverovatnim i toliko osećajnim pa zauzvrat uzima deo duše.

Ako je moja duša cena za zadovoljstvo koje pruža progresiv, neka mu je. 

Sretnu se tako kao otrcana fraza srce i razum, pa neko kaže: „Ej Hernan olnajter!“.  Šta da kašes?! Šta je u životu vrednije od tebe samog? Kako bi ti to trebao da ispoštujes od onog što ima veću težinu od osećanja koja će ti Hernan prirediti, a u mogućnosti si da odeš? Zašto komplikovati život, kada možes poći na 7 sati terapije? Cena je povoljna kao prosta matematika! 2+2 je 5. Biće tu ježenja, biće pravih suza, biće smeha, biće svega, pa ti onda opet razmisli da li ćeš biti tu.

Čitaj još

Kako posle svega? Opet čekas nove događaje. Praviš nove planove i evoluiraš s ovom vrstom muzike. Imaš očekivanja i ona budu ispunjena. Vrlo jednostavna stvar, ako u životu želiš da ti nešto godi, onda je ova muzika to, samo je stvar tebe kao konzumenta jeste li ovo to što ti treba.

 

Pisao:
Nepoznati autor

Tvoja reakcija:
DISLIKE
2
Love
28
NAH
1
OK
4
WOW
3
Pogledaj komentare (0)

Ostavi odgovor

Tvoja email adresa neće biti objavljena.

© 2021 Progresivna Suza. All Rights Reserved.

Nazad na početak