Moja progresivna priča o Nick Warrenu je dedukcija, po definiciji, oblik posrednog zaključivanja kod kojeg se zaključni sud izvodi od opšteg ka posebnom ili pojedinačnom. Kada deduktivni zaključak ima tačno dve premise, polazni sud i zaključak, on se naziva silogizam.
U mom slučaju, silogizam je sledeći: Kada bi mene pitali kakvu muziku želim da posedujem, puštam itd., moj odgovor bi bio: onu kao što ima Nick Warren. U tekstu koji sledi pokušaću da razjasnim ovaj silogizam.
Upoznavanje
Nick Warren je u muzički deo mog života ušao prilično neprimetno i tiho. Nick Warren. Na talasu manije za Global Underground izdanjima 2000-2001 godine, u paketu od 5 CD-ova koje sam te prilike kupio našao se i Global Underground 018: Amsterdam – Nick Warren. Do GU izdanja tada nije bilo lako doći, pa sam ja kupovao svaki na koji bih naišao bilo gde, bez obzira da li mi je izvođač bio poznat ili ne. Jedino što je meni bilo važno da dođem do tih Global Underground izdanja, do svakog do kog mogu, jer je to ono što želim da slušam, i jer tu jednostavno nema promašaja.
Kao sad da ga gledam: na omotu slika glave mladog, meni do tad nepoznatog momka riđe kose, sa glomaznim sunčanim naočarima, i u gornjem desnom uglu piše 018 nick WARREN, Global Underground Amsterdam. Dođem kuci, i od svih onih 5 komada CD-ova prvo preslušam sve druge, i poslednji ubacim taj Amsterdam. Što se tiče Global Underground-a, u to vreme sam bio pod jakim uticajem John Digweed-a, Danny Tenaglia-e, Paul Oakenfold-a itd… I taj miks krene, onako, prilično oštro. Ali…
Balance: Soundgarden
Sećam se da mi se tada desilo isto što i pre nekoliko dana slušajući Balance Soundgarden: na miksu između treće I četvrte trake, prestao sam da tancujem, i zapitao se: Šta je ovo?! Šta ovaj čovek radi?! Kakva je ovo muzika?! Odakle ovo dolazi?! Tako sam ja upoznao Nick Warren-a. I istog trenutka, Nick Warren je postao moj favorit. Šta je ovo? Najbolji CD mix koji sam do tada čuo. Šta ovaj čovek radi? Priča priču? Kakva je ovo muzika? Najbolja koju sam do tada čuo. Melodična. Harmonična. Slušljiva. Sa mnogo slojeva. Sa mnogo raznih i različitih elemenata. Zajebana. U svakom smislu. Odakle ovo dolazi? Nemam pojma! I tu je, u muzičkom smislu, Nick Warren mene apsolutno osvojio. I tako je i dan-danas.
Od tog trenutka sam se svim silama trudio da nabavim sva njegova izdanja, svaki live snimak, sve što postoji. I svako izdanje koje sam slušao nakon Amsterdama, i ona izdata pre Amsterdama, i ona posle njega bez izuzetka postavljaju ista ona četiri pitanja. Svaki put, bez izuzetka. Međutim, ono što je meni najveći utisak vezan za Nick Warrena jeste to što on priča priču na najmuzikalniji i najmelodičniji način od svih.
Ta njegova osobenost da ti radi šta hoće, da krene tako oštro kao da je kraj sveta, pa te onda svaki put, iznova i iznova odvede tamo gde nikad nisi bio pre, ta ogromna širina u odabiru muzike i konzistentnost muzičkog pečata i izraza. Za razliku od mnogih velikana, muzičar.
I to je ono što ga dodatno odvaja od svih drugih. To je za mene Nick Warren. Pre koji dan krenem na put, i pustim Balance Soundgarden. Vozio sam jedno 20-tak kilometara, i odjednom sam osetio da nisam u stanju da vozim. Parkirao sam, i ponovo se zapitao: Šta je ovo?! Šta ovaj čovek radi?! Kakva je ovo muzika?! Odakle ovo dolazi?! Nisam bio u stanju čak ni da tresem glavom u ritmu muzike. Samo sam uginjao ramenima, i u neverici odmahivao glavom levo-desno…
GU’s Favorite Son
Ako se osvrnemo na progresiv od postanka pa do sada, za Nick Warren-a se slobodno može reći da je on kolosalni div progresiva. Neosporna veličina koja se nikad ne dovodi u pitanje. Čovek koji je napravio najveći broj najboljih progresiv izdanja svih vremena. Čovek koji ima najviše izdanja za Global Underground, od kojih je svaki remek delo – 003: Prague, 008: Brazil, 011: Budapest, 018: Amsterdam, 024: Reykjavík, 028: Shanghai, 030: Paris, 035: Lima. Nick Warren je, kako oni tada rekoše, “GU’s favorite son”. Sa svakim od ovih izdanja Nick je eksperimentisao. Nekad je to ambient, nekad trip hop, nekad breakbeat, nekad neki atmospheric reggae groove… Svaki GU je osobena priča za sebe. Ali uvek – Nick Warren-ovski.
Savršen izbor muzike. Možda nama do kraja nejasan, ali, to je nevažno. Savršen miks. Ako bi se bilo koje izdanje na bilo koji način moglo uporediti sa Involver-om, onda bi, pored Hernanovih Rennaisance Master Series i Parallel izdanja, to mogla biti još jedino Nick Warren-ova Budimpešta, Prag, Shanghai, Lima, Balance 018 iz 2011 godine, Balance Soundgarden iz 2019 i Rennaisance Revelation iz 2001. Ako se danas vratite i poslušate sva njegova izdanja od početka pa do danas, uvidećete nekoliko stvari: apsolutnu autentičnost muzičkog izraza, utemeljenost u vremenu i okolnostima, i njihovu univerzalnost i aktuelnost i u ovom trenutku. Nick Warren je jedan blagi, dobroćudni čovek. Jedan opušteni kul lik. Nick Warren je paradigma i lice progresiva.
GU: Shanghai
Onaj moj silogizam sa početka price je definitivno zacementiran sa Shanghai-jem. Za ovo izdanje sakupio je trake od izvođača iz 13 zemalja. Resident Advisor je rekao: “This is quite a strong mix from Warren, a mix that shows that he will always stick to his strong roots and not follow any bandwagons, a point that I wish I could apply to a lot more DJs out there. It’s an album full of melodies, driving moments and most of all some good depth. It’s an album that shows that Nick Warren, with all his experience and knowledge, still knows how to deliver a good old fashioned solid mix compilation.”.
Shanghai sam vrteo do iznemoglosti. U svim prilikama. Davio sve oko sebe sa njim. Kako je vukao onaj breakbeat sve vreme… kad se samo setim koliko smo sati, dana i godina vrteli Shanghai. I onda se namesti da dođe u Lifku u okviru Shanghai promo turneje. Mislim… šta da kažem? Svako naredno izdanje mi je samo potvrđivalo silogizam sa početka price. Lima. Uh, jebo te! Iako globalno Sashin GU 013 Ibiza važi za najbolje GU izdanje ikad (čemu ja neću protivrečiti), za mene je ipak Lima najbolji GU. Lima predstavlja vrhunac u vremenu, sublimaciju svega što je radio više od 20 do tada, trenutak kad je progresiv bio na istorijski svetskom maksimumu.
GU: Lima
Najkreativniji, najneverovatniji spoj svega. Pečat. Pored Involver-a, Lima je jedini miks koji imam na CD-u, koji stoji u kolima. Limu možeš pustiti i muzičkom prosjaku, i bogalju, i smrtniku, i caru, i kralju. I sada, i za sto godina. Nećeš se obrukati. Samo ćeš sam sebi ponovo postaviti ona četiri pitanja: Šta je ovo?! Šta ovaj čovek radi?! Kakva je ovo muzika?! Odakle ovo dolazi?!
I Balance 018, i Balance Soundgarden. I sve što ćemo od njega još slušati.
Text by: Džemil Huseinović
Tvoja reakcija:
