Ako je ikada postojao izvođač kojeg ne treba posebno predstavljati, onda je to sigurno čovek koga obožavaoci širom sveta zovu El Maestro. Tokom svog uspona postao je i temelj i otac utemeljenja underground house scene, ime Hernan Cattaneo postalo je sinonim za posvećenost, strast i nepokolebljivu privrženost u predstavljanju kvalitetne muzike koju je teško definisati, ali je lako prepoznati kao njegov zaštitni znak.
Njegova sposobnost bavljenja di-džejingom preko tri decenije, 11 albuma, 30 singlova i 50 remiksa je nasleđe jedinstvenog ličnog pečata koji je izdvojio Hernana od drugih od samog početka.
Naš tim je dobio jedinstvenu priliku da razgovara sa velikim Hernanom Cattaneom.
Zdravo Hernane. Velika nam je čast što Vas imamo ovde na sajtu Progresivne Suze. Hvala Vam što ste odvojili vreme za razgovor sa nama.
Hvala vašoj ekipi na intervjuu – drago mi je što sam tu da odgovorim na vaša pitanja.
Želeli bismo ukratko da napravimo osvrt na početak Vaše karijere. Mnogi već znaju da ste započeli na lokalnoj radio stanici. Kako ste se zainteresovali za rad tamo i koliko je to trajalo?
Izvinite, ali moram vas ispraviti. Da, radio sam na radiju, ali već sam bio DJ 10 godina pre toga. Počeo sam da puštam na malim žurkama u svojoj kući za moje sestre i naše prijatelje, zatim sam postao DJ lokalnog kluba u svom gradu, a kasnije i u mnogim klubovima u Buenos Ajresu do kraja devedesetih, kada sam započeo svoju internacionalnu karijeru.
Od tada tehnologija je mnogo napredovala, šta mislite kako je promenila klupsku kulturu? Da li Vam nešto nedostaje iz tog perioda?
Uvek pokušavam da prihvatim napredak tehnologije jer je vidim kao velikog prenosioca elektronske muzike za ogroman spektar ljudi širom sveta. Naravno da svi volimo period vinila i sve oko toga, ali ne mogu poreći da, na primer, zbog načina puštanja progresivne muzike koja mi se sviđa, novi CDJ-i su nepobedivi i omogućavaju mi da radim mnoge sjajne stvari koje nikada nisam mogao da uradim na vinilima, a takođe, sav digitalni svet dozvoljava producentima da stvaraju muziku u četvrtak, a te trake puštaju mnogi di-džejevi širom sveta istog vikenda – u periodu vinila to bi potrajalo mesecima.
Tehnologija je dala šansu mnogim ljudima da naprave prve korake u stvaranju muzike – bez potrebe da na početku kupuju skupu opremu, što je takođe kul stvar.
Nedostaju mi neke stvari, ali uvek se radujem budućnosti.
Na elektronskoj sceni ste već duže vreme, opišite nam kako je izgledalo doba Vaše generacije (žurke, organizacije, klubovi) i možete li napraviti poređenje sa današnjom scenom? Da li mislite da je današnja scena pomalo prenatrpana di-džejevima?
Neke stvari su iste, poput ljudi koji izlaze da bi se dobro zabavili, uživali u muzici i isključili se. Većini ljudi glavna ideja za odlazak u klub je da odlutaju uz muziku i to se nije promenilo. Ljudi su različiti i vole sve društvene medije, telefone i kamere u klubovima. Ranije je bilo malo više spontanije, i to je bilo prilično magično.
Da, sada postoji mnogo više di-džejeva nego ranije – ali to zapravo nije loša stvar. Svi možemo imati više opcija da izaberemo i odlučimo koje volimo i uz koje ćemo uživati tokom vikenda.
Da li je teško novim di-džejevima i producentima da se istaknu s obzirom na trenutni nivo muzičke zasićenosti, šta mislite o tome?
Kao što sam rekao, mislim da je dobro što svako može izaći na scenu – to je više demokratski. Naravno, istovremeno otežava postizanje uspeha pored toliko di-džejeva i producenata koji rade istu stvar – zaista je važno izbegavati trendove. Ne pokušavajte da kopirate zvuk nekog drugog. Budite nadahnuti, ali budite svoji.
Uvek mislim da samo oni sa velikom muzičkom ličnošću su jedini koji će imati dugoročno prisustvo u industriji. Identitet je osnovni.
Radite svoju radio emisiju Resident od 2001. godine, prva se zvala “Live from London“, potom je preimenovana u Resident. To je poput prezentacije nove muzike svake nedelje producenata širom sveta i uglavnom novih talenata. Govoreći o srpskoj elektronskoj sceni, koje su najnovije trake producirane u Srbiji koje su dodate na Vašu plejlistu, šta mislite o toj produkciji?
Da, radio je za mene zaista važan. Održava me u kontaktu sa ljubiteljima muzike širom sveta svake nedelje, a takođe mogu podržati i prezentovati neke od tona numera koje mi stalno šalju novi producenti. Isto je i sa Sudbeatom – to je kao nastavak vaše muzičke ličnosti i mesto za stalno guranje novih talenata. Srbija ima zaista dobre producente i mnogi od njih se pojavljuju na Residentu ili u mojim DJ setovima.
Hajde da razgovaramo malo o Vašem simfonijskom performansu elektronske muzike “Connected“ u Teatru Colon iz 2018. godine, koji je zaista bio veliki uspeh u Argentini. Koliko je bilo teško odabrati i prepraviti sve pesme za orkestar? Da li planirate da napravite još takvih performansa, možda i u drugim zemljama?
Taj nastup je imao za cilj da približi elektronsku muziku široj publici u Argentini, pa sam sastavio listu numera koja bi mogla da posluži mladim generacijama, ali i starijim ljudima. Proveli smo mnogo meseci radeći sa mojim partnerima Oliverio & Baunder + rediteljem Gerardom Gardelinom preuređujući i pripremajući pesme koje je trebalo da sviraju elektronski muzičari i 50 članova orkestra.
Bilo je fantastično i definitivno jedan od vrhunaca moje karijere. Da, možda ćemo u budućnosti nastupati više, a uskoro stiže i elektronski nastup uživo sa Soundexileom i nekim gostima.
Ove godine na Netflix-u je objavljen dokumentarac “Connected“, prisećajući se uspomena sa tog nastupa, koji je bio pre 3 godine, da li mislite da je imao uticaj na ne-klupsku publiku koja je ranije imala predrasude o elektronskoj muzici ? Odmah nakon ovog koncerta, u Argentini ste imenovani za istaknutog predstavnika kulture u Buenos Ajresu.
Da, imalo je. Do 2017. naša muzika je imala zaista lošu reputaciju u Argentini, mediji su uvek pisali loše stvari o klubovima i festivalima i uopšte o svetu elektronske muzike.
Želeo sam da im dokažem da greše i razmišljao sam o tome da naš svet prenesemo na veoma cenjeno mesto poput Teatra Colon, jedne od najboljih operskih kuća na svetu. Bio sam siguran da mogu pokazati da nema ništa loše u ovoj muzici i da bi se svima svidele pesme koje se sviraju na takvom mestu i sa simfonijskim orkestrom. Rasprodali smo 4 nastupa zaredom, a nedelju dana kasnije napravili smo i jedan na otvorenom za 40000 ljudi.
2019. napravili ste fantastičan b2b maraton u trajanju od 24 sata sa Guy J-em. Oni koji su prisustvovali tome imali su zaista sreće. Kako ste se pripremili za to i možemo li možda taj maraton očekivati negde drugde u budućnosti?
Da, radili smo četiri puta, prvi put mislim da je bilo otprilike 20 sati, a zatim smo svake godine dodavali još jedan sat više. Stereo Montreal je (po mom mišljenju) najbolji noćni klub na svetu i savršeno mesto za takav set. O pripremi: Isto je kao i sa Nick Warrenom ili bilo kojim drugim b2b-om – nikada ne pričamo o muzici pre nastupa. Rekao bih da je priprema definitivno više fizička nego muzička. Mi di-džejevi nastupamo svake nedelje širom sveta, pa smo uvek muzički pripremljeni. Ali stajati i puštati 24 sata, naporno je za telo. Poveli smo sa nama doktora Kaz-a, dragog prijatelja, dugogodišnjeg posetioca Burning Man-a, promotera i fizioterapeuta, koji je bio ključan za ovaj nastup, u načinu na koji smo sve te sate proveli usredsređeni i u formi. Rastezao nas je svaka 3 sata i usput nam davao odlične prirodne namirnice za jelo i piće.
Prošle godine, kada smo bili zatvoreni, prolazeći kroz dane pandemije, bez putovanja ili velikih žurki, napravili ste svoj prvi prenos uživo 4. aprila, gde ste privukli približno 35.000 pratioca da gledaju. Ljudi iz celog sveta su bili tu, ujedinjeni, slušali su Vašu muziku i plesali kod kuće … Da li ste zadovoljni kako je sve prošlo?
Naravno da sam srećan i zahvalan na tako velikoj podršci. Dobro se sećam tog dana – bilo je to na početku pandemije i niko nije znao šta će se tačno dogoditi. Svi smo bili tužni i zabrinuti i bio je to dobar trenutak da pokažem podršku fanovima širom sveta koji mi pružaju toliko ljubavi tokom cele godine u normalnim vremenima.
Prošlo je jako dobro pa smo odlučili da napravimo još nekoliko, ali sa dodatnim vizuelnim elementima pa smo otišli na aerodrom u BA, a zatim snimali tokom pomračenja u Barilocheu južno od Argentine.
Nešto što su Vaši fanovi potajno želeli da se dogodi jednog dana, jesu memoari Hernana Cattanea i ove godine se to dogodilo. Objavljena u maju, „El sueno del DJ“, knjiga u kojoj govorite o tome kako je započela Vaša strast za muzikom i kako ste toliko napredovali u profesiji, puno činjenica i priča iz Vašeg života…Dakle, prolazeći kroz mnoge situacije, šta je za Vas lično, vrhunac Vaše karijere?
Ne mogu izdvojiti samo jedan, navešću tri, okej? Verovatno kada sam prvi put video pravog di-džeja jer me je to inspirisalo i projektovalo se u mom budućem životu. Onda susret sa Paulom Oakenfoldom i turneja s njim koja mi je otvorila sva internacionalna vrata. Konačno, ali ne manje važno, upoznavanje moje žene i osnivanje porodice.
Vaš b2b sa Nick Warrenom u Barutani postao je tradicija i ove godine nastupaćete bez njega. Možete li nam reći nešto o svom iskustvu tokom nastupa u Srbiji, šta mislite o našoj klupskoj sceni, u poređenju sa Argentinom, na primer? Jeste li možda probali neko od naših nacionalnih jela i šta Vam se najviše dopalo?
Volim da radim sa Pookiem i ekipom Barutane i volim da puštam sa Nickom. Svi znaju da mi je drag prijatelj i da nastupamo zajedno po celom svetu. Međutim, i zbog COVID-a, naši rasporedi nisu tako dobro organizovani kao pre, i obojica smo imali obaveze od ranije, tako da nismo mogli biti tamo istog datuma kao i obično. Međutim, uvek pokušavam da na stvari gledam pozitivno. Ove godine imate dva nastupa umesto jednog. Prvo sa Nickom, a zatim drugi sa mnom i Grazianom. 🙂
Srpska scena je neverovatna i bez sumnje među najentuzijastičnijima iz celog sveta. Postoji mnogo zajedničkih stvari između nastupa u Argentini i Srbiji i sve su vezane za ljude, iščekivanja, uzbuđenja i njihovog poznavanja di-džejeva i muzike. Izlazak sunca u Barutani, dok puštam za vas, je uvek jedan od najboljih trenutaka svake godine.
Što se hrane tiče, apsolutno volim ribu, a Pookie svaki put ponudi najbolje večere. 🙂
Svoj deo vremena posvetili ste i socijalnom radu, ambasador ste Alegrije Intensive, organizacije posvećene deljenju smeha u različitim bolnicama u Vašoj rodnoj zemlji. Možete li nam reći nešto više o tome, kako je sve počelo i koliko dugo ste deo toga?
Prijatelj sam sa njima mnogo godina i pre otprilike 4 godine odlučili smo da počnemo da radimo zajedno i uspostavimo vezu u kojoj bih mogao da pružim globalnu prepoznatljivost sjajnom poslu koji obavljaju u bolnicama. Mi di-džejevi imamo stotine hiljada pratilaca i mnogi od njih će rado pomoći i sarađivati u tako velikoj stvari poput one koju čini Alegria Intensiva.
Svaka funta se računa i podrška koju smo do sada dobili je neverovatna. Možete podržati na www.alegriaintensiva.org.ar
Lako možemo kreirati dugačku listu komplimenata o Vašoj karijeri, talentu, uticaju, kao jedne od najrelevantnijih figura na svetskoj elektronskoj muzičkoj sceni, a ipak niste mnogo usporili… Kada za to dođe dan, kako bi izgledao kraj karijere El Maestra?
Hvala vam, nadam se da zaslužujem pola od navedenog. Mislim da nikada neću prestati da puštam. Ali sigurno ću jednog dana manje putovati i nastupati. Raspored globalnog di-džeja je veoma zahtevan i možda ću u jednom trenutku imati sasvim dovoljno letova za razliku od prethodnih godina. Pretpostavljam da ću uvek nastupati na manjim događajima puštajući muziku radi zabave, okružen prijateljima, a radiću i emisiju na radiju – možda manje emisija, ali nikad manje muzike.
Ne možete ostaviti muziku, zar ne?
Evo nas, stigli smo do kraja ovog razgovora, pa da zaokružimo priču: Trideset godina karijere, tri hiljade aviona, tri stotine gradova, trideset ploča, milioni ljudi plešu uz Vaše setove širom sveta, lejbl Sudbeat, visoko poštovana emisija Resident, rasprodati nastupi širom sveta, koncert “Connected“ u Buenos Ajresu u Teatro Colon i dokumentarni film o istom na Netflix-u, knjiga “El sueno del DJ“ i tako dalje. Možete li da prenesete neku poruku mladim di-džejevima i producentima, koji je recept za uspešnu karijeru, možete li im dati neki savet na osnovu Vašeg ličnog iskustva?
Hvala još jednom na divnim rečima. U svojoj knjizi sam pisao o neophodnim elementima za dugoročnu karijeru: malo talenta, beskrajna količina napornog rada, malo sreće i dobro okruženje. Od navedenog, jedno možda imate više od drugog, ali sve je ustvari ključno.
Nikada nisam mislio da sam super talentovan, ali sam se mnogo potrudio da razvijem mali talenat koji sam imao. Drugi su genijalci koji sve rade tako dobro da bez pripreme uvek razbijaju. Ja ne 🙂 Sreća je uvek deo priče, čak i ako je to samo prilika da pokažete koliko ste dobri, a mnogi to nikada ne učine.
I na kraju, od vitalne je važnosti imati dobre ljude na svojoj strani – ljude koji vole vas, a ne posao di-džeja. Porodica je idealna, ali mogu biti i vaši prijatelji, agent ili menadžer. Avićijev dokumentarac savršeno dobro pokazuje šta treba i (što je najvažnije) šta ne treba raditi. Svi možemo naučiti iz njegove tragične priče.
Još jednom, veliko hvala na Vašem vremenu Hernane, čuvajte se i vidimo se u septembru u Srbiji.
Dozvolite mi da se ovde zahvalim publici u Srbiji koja me podržava godinama od mog prvog dolaska početkom 2000 -ih do danas. Zaista se radujem Barutani, definitivno jedan od najboljih nastupa svake godine.
Tvoja reakcija:
