Trenutno čitaš
Intervju: East Cafe – Izgubljeni putnik

Intervju: East Cafe – Izgubljeni putnik

East Cafe producent i DJ iz susedne Mađarske već dugi niz godina producira jedinstvene trake progressive house žanra. Njegova produkcija sadrži slojeve prefinjenih dubokih tonova sa prepoznatljivim detaljima koji su retkost na progresiv sceni. Svetsku podršku u klubovima i na radijskim stanicama dobija od velikana kao što su Hernan Cattaneo, Nick Warren, i John Digweed. Njegov rad na svetskim izdavačkim kućama poput Silk, Soundteller, Balkan Connection, Particles Mistikue, Digital Sensation i Morphosis mnogo je poštovan od strane kolega i stekao mu je veliku klupsku i radio podršku od DJ-a širom sveta

Za početak da li možete da nam kažete malo o sebi i kada sete počeli sa DJ-ingom, ko ili šta su bili vaši prvi uticaji?

Pre svega, smatram sebe više producentom nego DJ-em. Nemojte me pogrešno shvatiti, volim da puštam stvari koje privatno slušam i preplavljen sam pozitivnim reakcijama koje obično dobijem, ali nisam ekstrovert koji uspeva da radi pod pritiskom i neprestano traži pažnju – Volim da se satimam igram u mom „takozvanom“ studiju umesto toga, stvarajući nešto što nikada ranije nije postojalo, pokušavajući da prenesem osećaje uz pomoć numera, umesto da zabavljam ljude na mračnom mestu. Elektronsku muziku sam prvi put upoznao pregledavajući kolekciju ploča svog oca. Zapravo sam bio sretan dečko, jer osim što je bio savršen otac, moj otac je imao i fantastičan ukus u muzici – tako da sam mogao pronaći prave dragulje na polici od Jean-Michel Jarre, Ricka Vakemana ili Stevie Vondera. Ovo su samo od nekih koje bih da nabrojim. Bio sam potpuno oduvan od futurističkih zvukova Oxygéne ili Équinoxei još uvek ih smatram inspirativnim kad ih slušam. Kao tinejdžer bio sam zaista posvećen metal, hard-core i alternativnoj muzici – bendovi poput Sepultura, Pantera, Sick of it All i Machine Head. Oni imaju zasluženo mesto na mojoj listi uticaja, iako produciram potpuno različite stvari.

S vremena na vreme u svojim tragovima čujem određene elemente ili vibraciju koja podseća na ove dane mog života. Prodigy, Fatboy Slim i Chemical Brothers bili su oni koji su me odveli tamo odakle sam došao i konačno sam pronašao zvuk koji sam tražio u prvoj takozvanoj progresivnoj eri tokom druge polovine devedesetih. Global Underground, Renaissance miksevi i CD-ovi mađarskih DJ-a poput Kuhl-a, Chriss-a i Slam Jr.-a bili su pravi uticaji koji su promeili igru za mene lično. Otkako sam se prvi put upoznao sa žanrom, imao sam želju ili određenu potrebu da napravim numere jednako emocionalno i žustro kao one koje sam čuo na tim kompilacijama. Lako bih mogao nastaviti sa ogromnim spiskom umetnika koje još uvek obožavam od ranih dana do ovog trenutka, ali definitivno bih voleo da pomenem svog favorita za sva vremena, Johna Grahama, zvanog Quivver.

 

Mislite li da vam to što potičete iz Mađarske daje određeni stil ili vajb koji se razlikuje od ostalih producenata progresivne muzike?

Iskreno, mislim da ne postoji veza između ove dve stvari, barem ne u mom slučaju. Iako sigurno postoje ključni elementi koji su ukorenjeni u našoj nacionalnosti, a koji bi se u muzici mogli ponoviti (samo razmislite o tipičnom nordijskom zvuku ili balearskim stvarima), postoji jedna stvar koja me s vremena na vrijeme podseća da se to ne odnosi na mene. Vidite, jedan od najčešćih trenutaka kada je u pitanju ćaskanje sa mađarskim fanovima progresiva je  kada oni kažu da nikada nisu znali da sam iz Mađarske, a većinu vremena su shvatili tek mnogo godina nakon što su upoznali moje numere – i obično bi bili iznenađeni kad bi saznali. Neki kažu da moje numere imaju zvuk potpisa, i može se reći kada se svira numera East Cafe, ali ja smatram sebe izgubljenim putnikom, još uvek pokušavam da pronađem pravi put, i umesto da sam zbunjen, pokušavam da uživam u potrazi , i da ne brinem kad se nađem u ćorsokaku.

 

Kako je nastao vaš pseudonim „East Cafe“?

Pre East Cafea imao sam nekoliko smešnih imena, na primer Spiny Norman (proverite skicu Monty Python – smešno je!), ali nijedno od njih nije odgovaralo… Tada je jedan od mojih najboljih prijatelja došao na ideju da otvori kafić, gde se tokom dana može slušati progresiv i deep house. Jednostavno možte popiti piće po scenariju koji nije sličan klubu i slušati muziku. Bilo je to ranih 2000-ih, bili smo mladi i puni ideja!

Nekada je postojalo mesto pod nazivom Home Café, koje nudi veoma sličan koncept u Budimpešti, ali na žalost do tada je već bilo zatvoreno… Dakle, smislili smo ime, East Cafe. Café – kafić, a istok jer zvuči mistično. Tada je moj muzika zapravo imala orijentalni dodir, pa se činilo da je naziv savršen. Na kraju ova naša dobra ideja nikada nije postala stvarnost – u osnovi nikada nismo imali šanse bez solidne finansijiske pozadine i veza, ali naša je vizija preživela u mojim produkcijama pod imenom ovog imaginarnog mesta koje je postojalo samo u našim snovima. Smešno je što je danas ovde to postalo prilično uobičajeno, postoje takozvani kućni DJ, čak i u modnim radnjama ih možete videti!

 

Šta nam možete reći o vašoj nedavnoj saradnji sa etiketom Sudbeat?

Ovo je nešto posebno za mene. Sećam se večere, lepog razgovora sa Hernanom i našim prijateljima, pre četiri ili pet godina… Do tada je već puštao brojne pesme od mene, ali nikad se nisam pitao mogu li zamisliti da produkcija East Cafea izlazi na njegovoj etiketi. Stoga sam pomislio da je vreme da postavim pitanje, jer je prethodne noći bacio moju neizdatu traku u Akvarijumu, za koju se učinilo da publika mnogo uživa.

Rekao je: „Gledajete me u oči, bićete na Sudbeatu, samo nastavite da šaljete svoje stvari!“. Boom!

Od tog trenutka, umesto da sam inspirisan, osećao sam da ništa nije dovoljno dobro da se pošaljem kao demo … Ali to sam samo ja, teško da sam ikada zadovoljan svojim radom, iako bih trebao da budem, barem prema povratnim informacijama koje obično dobijem. U svakom slučaju, brzo tokom 2019. godine; kada me je Hernan nazvao i pitao da li ću biti zainteresovan da mu se pridružim, pored Grazziana Raffe i Nick Varon, na njegovoj Sudbeat večeri u Budimpešti, znao sam da je to pravi trenutak, pa sam napravio traku „A Landscape in Blue” To je bila stvar  za moj warmup set i poslao sam ga momcima na razmatranje. U osnovi, to je bio prvi put da sam im službeno poslao materijal, i gle čuda,  sada imam pesmu koju je izdala moćna etiketa Sudbeat. Mogao sam da se nadam da će kasnije uslediti još veće stvari.

 

Koji je bio poslednji album koji ste kupili i zašto?

Moja poslednja kupovina bio je klasik od Beastie Boysa, moj najdraži album od njih, Ill Communication. Slušao sam ovaj dragulj od kada je izašao tokom mojih srednjoškolskih godina. Definitivno nisam za hip-hop, niti za rap muziku, ali ovaj album je izuzetak, nešto je sasvim drugačije, volim koliko je eklektičan i sirov – od tvrdokornih punk vibracija do gotovo džezovskih instrumentalnih lepotica, koje pokriva izuzetno široka raznolikost i u zvuku i u žanru. Kaseta je još uvek skrivena negde u mojoj sobi, ali sada sam ponosni vlasnik dvostrukog vinila (iako je reč samo o remasterziovanoj verziji). Kažu da je bolje ikad nego nikad!

Moj poslednji EP na polici je Volen Sentir – The Great Escape, mislim da ovde nema potrebe za dodatnim objašnjenjem … Instant klasik jedne od najboljih etiketa trenutno.

 

Imali smo priliku da vas slušamo u Beogradu u februaru ove godine. Možete li nam ukratko opisati taj vikend? Put sa ekipom, smeštaj, klub, povratak kući…? Da li su vam se svideli ćevapi iz „Waltera“?

Uživao sam u svakoj sekundi, od početka do kraja. Sjajno društvo na putu, predivan grad i savršeno gostoprimstvo izvan kluba, a samo jedna reč može opisati unutrašnjost: magija! Osećao sam se kao kod kuće. Mali klubovi poput ovih su moji favoriti, predivan underground vajb – ljudi su tu zbog čiste ljubavi prema muzici, činilo se kao porodica, u kojoj se svi znaju. Osmeesi iz svih smerova, to mi danas zaista nedostaje. Nadam se da ćemo moći da nastavimo sa istom strašću i intenzitetom…

Ćevapi? Pre nisam imao prilike da ih probam, ali desila se ljubav na prvi pogled zasigurno! Sada definitivno moram da probam više dragulja iz balkanske kuhinje!

 

Po vašem mišljenju, koji je snimak sa vašeg seta obeležio žurku?

Remiks Emi Galvana Boxfresh  je skinuo krov sa kluba, ljudi su poludeli na zvuke majstora Guy J-a, a remiks Erica Lune-a trake Hemipshere takođe je imao neverovatne reakcije.  Za mene je najbolji trenutak došao tokom moje poslednje trake koja je bila Emod – Once There Was (RJ Pickens Analog Reconstruction). To je bio moj emotivan način da se zahvalim i pozdravim tako jedinstvenu publiku.

Čitaj još

Šta sledi? Šta možemo da očekujemo od vas kasnije ove godine?

Što se tiče remiksa, sledeće je nešto što sam uradio za Particles, i još uvek imam nekoliko lepih melodija na kojima ću raditi, ali trebaće mi vremena da ih završim, jer mi je prilično teško da pronađem malo slobodnog vremena koje ću provesti sa produkcijom muzike u poslednje vreme. Imam i nekoliko originala, većina ih je u osnovi gotova, samo im treba malo posla i mastering. Četri trake na EP uskoro će izaći na Golden Wings Music, a neki od njih već su testirani u DOT-u u februaru.

 

Za kraj, vaše trenutne top 4 numere su…?

Lightbulbs – S’arracher ou s’attacher

Emotional Tourist & Interlude – Doină

Ormatie – Taifun (Silinder Remix)

Voleo bih spomenuti mog favorita do sada, a to je Budakid – Walkman. Slušajući traku neko vreme, to je poput sećanja na detinjstvo koje nikad nisam znao da imam – neki vajb  iz 80-ih godina, sa 90-im dodirom, obučenu po poslednjoj modi. Apsolutno neverovatan posao.


Da li možda imate neke poslednje reči za čitaoce?

Hvala vam što ste me pozvali kao gosta i na intervju, želim vam sve najbolje za nadolazeće događaje, držite ovu vašu zajednicu što pozitivnijom i progresivnijom kao i sada – nadam se da se vidimo ponovo u budućnosti!


East Cafe – Break The Mold (FREE DOWNLOAD)


Na kraju bih voleo da podelim numeru sa vama u zamenu za ljubav koju ste pokazali. To je jedan od onih projekata na kome sam započeo davno raditi, i nisam želeo da ga ostavim nedovršenim, ali nikada nisam našao priliku da dodam one završne detalje koji su mu nedostajali – sve do danas! Nadam se da ćete uživati! 

Tvoja reakcija:
DISLIKE
0
Love
12
NAH
0
OK
0
WOW
0
Pogledaj komentare (0)

Ostavi odgovor

Tvoja email adresa neće biti objavljena.

© 2021 Progresivna Suza. All Rights Reserved.

Nazad na početak