„Hvala im za ovu nezaboravnu noć koju i nakon svih godina nosim u srcu i duši“

„Sećam se dočeka 2007. godine. Čekala sam u mom omiljenom klubu „Mamolo“. Muziku je tada vrteo Jovan Jurošević. Bio je odličan progresiv, čuj mene odličan, ma preodličan! Nekako tu na šanku kao i svuda po klubovima, nalazili su se flajeri koje sam odmah uzela u ruke. Gledam… Dana 27.04. dolaze Sasha i Lee Burridge… Wow! Moje radovanje je slično kao i kad Zvezda da gol. Odrasla sam u porodici zvezdaša, okružena posterima i uramljenim slikama Zvezde. Šta da kažem, sem da su mog dedu zvali Šeki, a mog oca Džaja.

Kako je vreme prolazilo, blizila se žurka koju sam jedva čekala. U stomaku mi je bio neki vrtlog, nemir i leptirići. Pomešana uzburkana osećanja.

Sasha je 2005. bio proglašen svetskim DJ No1. i ta slava ga je pratila cele godine. Posejdon, divan prostor kod Brankovog mosta sa novobeoradske strane na starom sajmištu. Za žurke ovakvog tipa, prostor za poželeti. Čekala sam ovu žurku ko sto su onomad čekali Godoa.

Oko svega je pao dogovor. Gde ćemo se okupiti, kada, s kim i kada ćemo ući u Posejdon. Došao je taj trenutak.

Žurka čist pogodak. Od početka pa do kraja. Sasha, čovek bez greške. Melodičan, emotivan, kao da ispunjava svaku moju želju. Nadasve ozbiljan. A sa druge strane Lee Burridge nasmejan i veseo, takođe kao da ispunjava svaku moju želju. Ja ne verujem. Stajala sam blizu ograde, imala sam par bliskih susreta pogledom sa Lee Burridgom gde je on uz to i prstima pokazivao kao da sam baš cool. A onda shvatih da sam ustvari isto nasmejana i vesela kao on… I pogledam u masu iza sebe… Ma svi su kao on!

Uzmem svoj telefon Nokiu 3310, na kojoj sam u vidu poruke napisala da želim da mi pokloni jednu ploču. Bacim mu telefon. On čita sa osmehom i ne veruje. Pokaže mi prstom no-no. Rekoh tada u sebi, ma nema veze. Probala sam. Obezbeđenje mi je vratilo telefon. Nakon nekog vremena, Lee me je mahanjem dozvao, pokazujući da raširim ruke, ja zbunjeno raširim.. Ploča leti ka meni. Nisam verovala sta me snašlo. Čuvala sam ploču kao oči u glavi. Kasnije mi je poslužila ujedno i kao lepeza.

Sve je bilo savršeno. Celokupni dojam svega. Zaista jedno uživanje na lestvici zvanoj progresiv. Moje srce je bilo ispunjeno čistom emocijom, ljubav je svuda preovladala. Posle ove žurke za mene vise ništa nije bilo isto. Kada je muzika stala. Ja sam se prekrstila, klekla i vazdušno poljubila pod… Ali to je to.

Čitaj još