Rođen u Nišu, sa prebivalištem u istom, Antelino bavljenje muzikom je rezultat čiste ljubavi. Za njega je DJ-ing bio prirodan sled okolnosti njegove želje da muziku podeli sa ljudima oko sebe. Kroz dugi niz godina žanrovi su se menjali, obilazeći ceo spektrum od ambijenta do psytrance-a. U njegovoj potrazi, tri stvari su ostale ključne: emocija, melodičnost, dinamika.
Krajem 2017. godine, kao diplomirani pravnik nalazi više vremena da se posveti muzici. Tada i kreće sa prvim nastupima u niškim barovima, a godinu dana kasnije se upušta i u produkciju. Plod njegovog rada su nastupi i van njegovog grada i izdanja kako u domaćim, tako i u inostranim izdavačkim kućama. Rezultat njegovog rada je zabeležio i Hernan Cattaneo, dvaput uključivši remix njegove trake “Deep Within“ u nedeljnom Resident podkastu koji vodi.
Na početku ovog razgovora predstavimo čitaocima tvoj razvojni put u svet elektronske muzike. Kako si otkrio ovaj žanr, šta te je privuklo i kada si počeo da se baviš DJ-ingom i produkcijom muzike?
Pre svega, hvala vam na pozivu!
Za razvojni put je najviše zaslužan stariji brat sa društvom koje me je uvuklo u svet elektronske muzike. Tada su to bile dobrim delom komercijalne trake na osnovu kojih sam nastavio da istražujem punu lepezu žanrova, od ambient-a preko electro-a, house-a, pa u drugu krajnost do psytrance-a. Za sve žanrove i sve trake koje sam čuo, glavni motivi koje sam pokušavao da nađem jesu emocija, melodičnost i dinamika zvuka. Različiti žanrovi postižu različite rezultate po tim parametrima, neki briljiraju na jednoj strani dok im sa druge strane fali neki element koji bi ih, po mom sadašnjem ukusu, dopunio da dobije ocenu 10/10.
Ako me pamćenje dobro služi, elektronsku muziku aktivno slušam od svoje 14. godine. Sa 18 godina sam otišao na Tuborg žurku u Niškoj tvrđavi na kojoj je gostovao Hernan uz podršku Aćima i Funkie Junkie-a, i danas mi je i malo žao što tada nisam razumeo tu muziku u meri u kojoj je razumem sad. Svakako, te večeri sam bio hipnotisan i kiša je samo pojačala taj osećaj. Prilično sam siguran da mi je to bila presudna prekretnica u potrazi za onime što me ispunjava. Godine koje su usledile su bile šarolike po pitanju muzičkog ukusa, ali su osnove ostale iste – emocija, melodičnost, dinamika.
Za DJ-ing je takođe prvenstveno zaslužan stariji brat koji je pre mnogo godina instalirao VirtualDJ na kompjuteru, u vezi čega sam prvobitno bio skeptičan, a onda krenuo i lično da eksperimentišem sa različitim pesmama i da ih uklapam. Bilo je zanimljivo, i bilo je nešto novo za mene. U tom procesu postoji dosta stvari na koje treba da se obrati pažnja kao i poznavanje muzike koju planiram da ubacim u mix.
Taj razvojni put se profesionalizuje krajem 2017. godine, kada sam kupio prvu miksetu koja bi mogla da se smatra profesionalnom muzičkom opremom i pod umetničkim imenom Antela prvi put imao nastup pred publikom koja je došla da čuje ono što sam ja zaista želeo da puštam. Do tada su u opticaju bili po koji rođendan, druge privatne proslave, poneki nastup u kafiću koji nisu bili presudni za moj muzički ukus. Njih sam koristio da koliko-toliko usavršim DJ-ing kao veštinu, i da kod sebe razvijem osećaj za međusobnu usklađenost dve trake koje treba da spojim u mixu. Nakon tog prvog nastupa je krenula najaktivnija potraga za samim sobom, i za zvukom koji bi najbolje mogao da ispriča ono što mi se dešava u glavi i srcu.
Po meni, logičan redosled okolnosti je bio da se zalepim za progresiv, ne zato što nije preterano zastupljen na našim prostorima, već zato što je dobio ocenu 10 na svim poljima koja tražim. Generalna raznovrsnost u samom žanru, melodičnost i emotivnost traka koje svakim danom postaju sve bolje i popunjenost zvukovima su mi bili dobitna kombinacija.
Produkcijom krećem da se bavim nekih godinu dana kasnije, učenjem produkcijskih tehnika i takođe, traženjem samog sebe. Taj razvoj konstantno traje, iz izdanja u izdanje, nadajući se da ću svojoj publici da prenesem emocije koje su skrivene u meni. Prvo moje izdanje, “Fields of Sorrow“ je dobar pokazatelj toga.
Koji su bili glavni izazovi i ciljevi na početku?
Nalaženje mesta na kojem mogu da nastupam. Nalaženje publike. Sve što želim jeste da muziku koju slušam podelim sa ljudima oko sebe. Svakako zbog trenutnog stanja nismo u mogućnosti da realizujemo bilo šta što smo zamislili. Nalaženje mesta u svetu u kojem želim da učestvujem i čiji deo želim da budem. Podrška meni bliskih ljudi. Odstupanje od norme da život treba da bude pravolinijski i da ne mogu da se bavim sa više stvari odjednom. Pričam u sadašnjosti jer uglavnom mislim da sam i dalje na početku, što bi se reklo – neafirmisan.
Ciljevi? Posvećivanje više vremena muzici. Više izdanja. Još intenzivnije pronalaženje samog sebe. Sveobuhvatna ispunjenost.
Mnogo je razvojnih događaja oko nove tehnologije, a stvaranje muzike više ne predstavlja privilegiju samo za ograničeni broj talentovanih ljudi, već i za mlade koji znaju da se igraju sa unapred podešenim zvukovima. Kakvo je tvoje mišljenje o ovom trendu?
Podržavam svako izražavanje kreativnosti, svojih ukusa i veština. Nije presudno da li se meni lično nešto sviđa ili ne, bitno mi je da vidim uložen trud i želju u nečemu što osoba stvori. Široka dostupnost programa za produkciju muzike i zvukova je drastično otvorila mogućnosti za samoizražavanje.
Fascinantno je to da ista traka može zvučati potpuno drugačije kada je puštaju dva različita DJ-a u svojim setovima. Šta je to kod svakog DJ-a što muziku pretvara u nešto novo?
Verovatno činjenica da svaki DJ ima različiti smer u kojem želi da ide poruka koju želi da pošalje publici. Traka zvuči drugačije zbog načina na koji je uvedena u set i zbog trake koja je njoj prethodila. Set treba posmatrati kao lanac kod kojeg ne postoji najslabija karika. Samo poruka koju DJ želi da publika čuje.
Koliko planiraš unapred tokom seta koju ćeš traku pustiti sledeću? Po čemu se dve trake dobro uklapaju?
Trake o kojima najviše razmišljam su mi ona kojom ću da otvorim set i kojom ću da ga zatvorim. Šta će da se desi između toga je isključivo na osnovu subjektivnog osećaja koji sam stekao kroz dosadašnje iskustvo. Moje mišljenje je da se dve trake dobro uklapaju ako imaju sličnu dinamiku.
Da li se sećaš svog prvog nastupa, I da li nam možeš ukratko opisati to iskustvo?
Kao juče da je bio, 15. decembar 2017. godine, Dvorište bar u Nišu, zavučeno i malo mesto, desetak meni bliskih ljudi, i muzika za uživanje. Lokal nije na prometnoj lokaciji što znači da su došli samo ljudi koji su o tome obavešteni. Za nekog je mala brojka, ali sam ja bio presrećan zbog toga što su ti ljudi izdvojili svoje vreme da podrže mene. To me je nateralo da nastavim da se bavim DJ-ingom, naredni nastupi su bili uglavnom sve bolji i bolji, i otvorile su se prilike za nova mesta i rad sa novim ljudima. Ukratko, bio sam prezadovoljan.
Čini se da je progresivna muzika trenutno na dobroj poziciji. Gde vidiš da ovaj zvuk ide u narednim godinama?
Sve je više mladih producenata koji imaju fantastičan zvuk i koji doprinose sceni. Nadam se još većoj raznovrsnosti, emotivnosti i melodičnosti. Još jačim porukama koje trake šalju. Još jačem definisanju samog sebe.
Danas su sve više prisutnije društvene mreže i razne aplikacije preko kojih ljudi širom sveta mogu upoznati nečiji rad, kada pričamo o muzici. Koliko si prisutan na njima i koliko vremena i energije posvećuješ u održavanju tvojih društvenih medija?
Menadžment socijalnih mreža mi nije jača strana. Preopterećenost drugim stvarima u životu mi ne daje puno vremena za praćenje svega što bih želeo da pratim, a isto važi i za moje profile. Da bi moji profili bili ažurirani, potreban mi je materijal kojim bih iste popunjavao. Bez mnogo vremena za novi materijal, nemam baš puno izbora.
Da li je produkcija muzike za tebe tipičan proces ili je svaka traka različito putovanje u smislu kreativnog procesa? Da li imaš studijsku rutinu?
Kad god mislim da sam raspoložen za stvaranje nečeg novog, prvi korak je otvaranje sintisajzerskih programa i potraga za melodijom. Kada potvrdim sebi da sam napravio nešto što mi odgovara, krenem sa ostalim stvarima u traci. Može da se desi da sve namestim i onda skroz promenim melodiju da zvuči još bolje!
Ideje se rađaju i van stana/studija. Nešto što bih svima preporučio je da probaju da reprodukuju zvuk koji imaju u glavi, snime ga telefonom i posle na osnovu njega naprave željeni zvuk u programu.
Uvek radim samo na jednoj traci, sporo i temeljno. Previše sitnica na koje obraćam pažnju me nekad dekoncentriše od glavnog plana, ali se na kraju dana vratim u kolosek i nastavim da radim.
Ne postoji izričito vreme u danu kad radim na traci, ne postoji određeni vremenski period koji treba da ispunim da bih smatrao da sam radio na njoj. Postoje i dani kada ne radim ništa i to je skroz u redu – nijedan dan ne može da bude isti kao prethodni.
Nedavno je na veliko oduševljenje svih, traka u saradnji sa Ognjenom (Hobin Rude) “Deep Within“ u remiksu Christiana Monique-a dva puta puštena u Hernanovom Residentu. Kako si se osećao u tom trenutku?
Probudio sam se u nedelju i video jedno 5 notifikacija za Facebook. U prvom trenutku sam se osećao baš čudno. Kao, nemoguće da je Hernan pustio nešto za šta smo Ognjen i ja zaslužni kao tvorci originalne ideje. Mora da je neka šala i da nešto nisam dobro video jer sam još uvek pospan. Proveravam opet. Ne, još 5 puta proveravam. Još neko izbacuje tracklist Residenta i taguje nas. Postepena realizacija da se rezultat našeg stvaralaštva našao na listi jednog od najuticajnijih lica progresivne scene je, prosto rečeno, nerealna. Ceo dan mi je bio pun euforije. To je i Ognjenovo i moje treće izdanje ikad! Bio sam ponosan na ono što smo uradili.
Drugi put kad se to desilo, verovao sam da je neka greška. Morala je da bude neka greška jer do sad nisam video da se to desilo sa nekom drugom trakom. Možda jeste, ne mogu da garantujem. Svakako, opet sam bio euforičan i ponosan celog dana. Neverovatan osećaj i bilo bi lepo još nekad da ga doživim.
Kako je došlo do vaše saradnje i sa kim bi želeo da sarađuješ u budućnosti?
Pričali preko Facebook-a o našim prethodnim izdanjima, “Hare Hare“ i “Hope In You“, kako su oba dobila lepu podršku od strane Suze a i šire, razmenjivali utiske, savete, generalno pričali o budalaštinama, dotakli se teme da bismo mogli nekad da napravimo zajedničku traku… Mesec dana kasnije sam ga podsetio na taj dogovor i krenuli smo da sklapamo “Deep Within“. I kod tog projekta je postojala početna verzija koju smo ogulili i napravili traku koju znamo danas.
Što se tiče saradnje u budućnosti… Nisam siguran. Nije mi padalo na pamet. Sad kad razmislim, verujem da bih sa Eric Lune-om napravio nešto baš kvalitetno. Njegova melodičnost mi apsolutno odgovara. Takođe mislim da bih se i sa Andre Moret-om odlično sklopio, njegova dinamika mi je izvanredna.
Koji su tvoji planovi za naredni period? Možemo li da očekujemo češća izdanja sada?
Što se muzike tiče, jedini plan koji trenutno imam jeste da nađem izdavačku kuću za moju sveže završenu traku, i da u skorijoj budućnosti započnem drugu. Postoji ogromno uživanje i zadovoljstvo u stvaranju nečega što mogu da kažem da je moje, i planiram da ponovo doživljavam to. Tako da – da, biće češćih izdanja!
Da li imaš neki savet za mlade producente ili DJ-eve koji započinju svoj put u svet elektronske muzike?
Budite istrajni u onome što volite i neko će pre ili kasnije to ceniti.
Veliko hvala na ovom divnom razgovoru. Želimo ti puno uspeha u daljoj karijeri.
Hvala i Vama, i ljudima iz Progresivne suze, i samo nastavite ovim putem!
Tvoja reakcija:
