Paul-ova karijera u muzici počela je ranih 90-ih, nakon što je proveo sezonu u noćnom klubu Eden na Ibici (koji se u to vreme zvao Star klub) nastupajući svako veče zajedno sa dugačkom listom di-džejeva sa A liste. Po povratku u Veliku Britaniju, Paul se pridružio Menage a Trois i pokrenuo famozne žurke na brodu koje su Južnu obalu stavile na mapu klabinga, a Sasha i John Digweed su tamo lansirali svoj ključni album Northern Exposure 1996. godine.
2013. godine, Paul je pokrenuo Krafted Underground da bi se koncentrisao na izdavanje progresiv hausa i melodičnog tehna, koji je sada proslavio 300 izdanja tokom 2022. i uključuje ko je ko od progresivnog žanra u svom katalogu.
Imajući šestomesečni boravak na najvećoj svetskoj radio stanici BBC Radio 1 od februara 2021. i vraćajući se sa još jednom serijom od šest emisija u januaru 2022., Paul je svoj lejbl Krafted doveo na čelo melodične scene prikazujući mnoge kataloge izdavačke kuće i pozvao je tri Krafted artista koji će voditi emisiju. Njegova izdanja su postala redovna emisija na BBC Music Introducing-u, a većina njegove muzike se puštala u emisiji tokom 2022.
Nakon nekoliko godina turneje po svetu, Paul je nastupao na mnogim ključnim događajima, uključujući Ministry of Sound, Egg London, Cream, Renaissance, Bestival, Bedrock, Airpusher (SAD), B’estfest, a Mixmag ga je opisao kao „di-džeja na koga treba obratiti pažnju“, kao i jednog od najboljih rezidenata Velike Britanije od strane DJ Magazina.
Nismo sigurni da je za Vas potrebno veliko predstavljanje, ali hajde da napravimo kratak uvod o početku Vaše karijere, za mlađe generacije. Ispričajte nam o tome kako ste došli do mesta na kom se danas nalazite kao artist.
Započeo sam svoju profesionalnu karijeru kao di-džej 1993. godine i imao sam sreće da napravim pomak na nekim sjajnim nastupima, puštajući na Ibici i u nekim većim klubovima na jugu Velike Britanije. Kada sam se vratio u Veliku Britaniju, nakon što sam proveo tri meseca na belom ostrvu, pridružio sam se ‘Menage a Trois’, koji su bili smešteni u Sautemptonu. Tada smo promovisali žurke na brodu koje su plovile Solentom i predstavljale mnoga velika imena 90-ih, uključujući Johna Digweed-a, Carla Cox-sa, Sashu, Dave Seaman-a, Anthony Pappu i mnoge druge.
Odatle sam završio na konstantnoj turneji 10 godina nastupajući na svim velikim klupskim večerima uključujući Cream, Renaissance, Club UK, Clockwork Orange, Miss Moneypennys i naš vodeći brend širom UK i inostranstva. Nakon što sam napustio Menage a Trois, nastavio sam da nastupam na raznim događajima širom sveta i na kraju pokrenuo novi brend 2013. pod nazivom Krafted. Ovde su se rodili lejblovi i od njihovog osnivanja uspeli smo da promovišemo događaje u The Ministry of Sound, Egg, Ibica, Rotterdam, Los Angeles i na južnoj obali Velike Britanije.
Možete li da podelite sa nama neke izazove tokom početka di-džej karijere i šta Vam je bila glavna motivacija u to vreme?
Najveći izazov je bio da budem siguran da mogu da zaradim dovoljno kada sam počeo. Otišao sam od kuće ubrzo nakon što sam doneo tu važnu odluku i preselio sam se u Sautempton. Nisam imao predstavu kako će sve ići, pa je to bilo ogromno kockanje. Ali zaista sam uložio sve svoje vreme i trud da napravim uspeh u di-džejingu i promociji.
Nije bilo šanse da samo di-džejing bude dovoljan izvor finansija. Organizovanje događaja je bio najbolji put ka napred, i takođe mi je dalo priliku da nastupam više i bukiram druge di-džejeve, koji su sami organizovali događaje. Ovo je rezultiralo time da sam dobio priliku da puštam na mnogim mestima širom Velike Britanije i Evrope, na kojima ne bih mogao da nastupam bez razmene događaja.
4. februara proslavićete 30 godina di-džejinga objavljivanjem novog studijskog albuma. Za ovu priliku birate ‘Papillon’ u Sautemptonu. Ima li nešto što Vas posebno vezuje za taj klub, neke značajne uspomene?
Nažalost, morao sam da odložim događaj nakon što sam slomio ključnu kost u planinskom biciklizmu! Ostaje da album bude objavljen 17. februara, ali će događaj sada biti 13. maja, na istom mestu. Samo mi treba dovoljno vremena za potpuni oporavak pre nego što mogu ponovo da se pokrenem za svoje nastupe. haha
Prvenstveno sam to želeo u Sautemptonu jer je tamo za mene zaista sve počelo. Žurke na brodu koje smo promovisali su zaista stavile Sautempton na mapu klabinga. Mixmag je bio na većini žurki jer su ih toliko voleli, i dugo su pisali o njima svakog meseca! Svaki di-džej u to vreme želeo je da nastupa na njima, tako da su me stalno cimali da ih bukiram da puštaju. Stekao sam ogroman broj prijatelja u Sautemptonu i okolini tokom tih godina, tako da je bilo logično da to uradim tamo, to je sigurno. Pomalo kao da se vraćam svojim korenima.
U muzičkoj industriji ste već duže vreme i verovatno ste primetili da se mnoge stvari menjaju. Šta Vam je trenutno najizazovnije u poređenju sa ranim danima kada ste počinjali?
To je sada veliki izazov u poređenju sa godinama unazad. Kada sam počeo, sve je bilo u čistom talentu di-džeja.
Ovih dana morate biti vladar društvenih medija i da se koncentrišete na svoj opseg. Digitalni svet je znatno olakšao za di-džeja, tako da je pokušaj da zablistate mnogo teži. Kao rezultat toga, i zakazivanje nastupa je mnogo teže.
Danas ima toliko di-džejeva u odnosu na ranije, tako da je industrija zasićena. Biti tu dugi niz godina je bonus jer poznajete posao i industrija zna vaše ime, ali stari “glupani“ poput mene sigurno nisu stručnjaci za društvene medije.
Hajde da pričamo malo o produkciji. Kada ste počeli da se bavite muzičkom produkcijom i koji su bili Vaš rani uzori?
Produkcijom sam se bavio mnogo godina, još dok sam bio u školi. Nekada sam imao četiri trake za snimanje muzike kada ste morali da puštate sve uživo sa tastature. Nisam imao nikakav softver da mešam stvari kao danas i bilo je to pre nego što su Akai sempleri izašli.
Moj najveći uticaj kada sam počeo da puštam i bavim se produkcijom, imao je Jean Michelle Jarre. Sedeo sam i slušao njegovu muziku i učio da puštam sve njegove trake sa svih njegovih albuma. Oduvek sam svirao klavir, klavijature, bubnjeve i violinu, tako da je bio prirodan napredak da se upustim u produkciju muzike.
Samo, malo sam zakasnio da zaista poguram tu stranu svoje karijere. Godinama sam samo želeo da budem di-džej, tako da se nisam baš trudio da objavim izdanja. Tek 2012. sam zaista počeo da guram svoju produkciju, pa sam zato naredne godine pokrenuo svoj lejbl.
Izdali ste za mnoštvo izdavačkih kuća kao što su Pure Progressive, Balkan Connection, Black Hole Recordings, Armada i sarađivali sa mnogim poznatim artistima godinama. Za koje izdavačke kuće ili producente mislite, da su pomerili muzičke granice za stvaranje jedinstvenih izdanja, možete li navesti neke?
Toliko je onih koji su zaista pomerili granice, ljudi kao što su Kolsch, Artbat, Giorgia Angiuli, svi su neverovatni artisti koji su bili izuzetno kreativni, a da nisu zaista uvrstili svoj zvuk unutar tipičnih žanrova.
Jedan producent/di-džej kog izuzetno poštujem je Solarstone. On je uglavnom poznat kao Trance di-džej, ali zaista gura muziku izvan tog žanra. Od progresiv hausa do eksperimentalne muzike na njegovom lejblu Architectural Elements.
On tako podržava moju muziku i mnoge druge. Što se tiče izdavčkih kuća koje stalno podržavam jer izdaju toliko sjajne muzike, tu su Colroize, Outta Limits, ICONYC Music, Manual Music, UV i Monstercat Silk.
2013. godine pokrenuli ste svoju izdavačku kuću ‘Krafted Underground’ sa Darenom Bredikom. Da li ste postigli ciljeve koje ste postavili prilikom kreiranja ili su ih usput izmenili slučajevi i prilike?
Vođenje lejbla je pomalo kao penjanje uz merdevine. Bilo je mnogo dostignuća koja su pogurala lejbl dalje i pomogla da postignemo ciljeve koje smo postavili od samog početka. Neke od ovih prilika dolaze kada to najmanje očekujete. Kao kada su me pozvali da vodim emisiju na BBC Radiju 1. To je bilo ostvarenje sna za nas. E-mail je stigao u decembru 2020. godine, a onda smo završili na još jednoj šestomesečnoj rezidenciji sledeće godine, plus jednokratni šou koji će početi 2023.
Kada sam prvi put počeo da objavljujem muziku, zaista sam želeo da dovedem neke od većih artista na lejbl, tako da sam proveo dosta vremena obezbeđujući remikse od raznih artista, uključujući Dave Seaman, D-Formation, Doorly, Saytek i druge. To je zaista otvorilo vrata da muziku pušta više ljudi i da dobije veću podršku medija.
Još jedna prilika koja se pojavila bila je licenciranje naše muzike za Toolroom. Upoznali smo se sa timom Toolroom-a na ADE-u jedne godine preko našeg dobrog prijatelja, Stiva Stimpsona. U to vreme nam je radio dosta PR-a i povezao nas je. To se završilo tako što su mnoga naša izdanja puštena i na Toolroom radiju, a ja sam pozvan kao gost u radio emisiji Marka Knighta.
Proslavili smo 300 izdanja 2022. na Krafted Underground-u, što je bilo neverovatno prisetiti se da smo imali toliko izdanja. Bilo je tako dobro spojiti to i pozvati tako velike artiste da budu uključeni. Nick Muir, Bound to Divide, ZOYA, Betoko bili su među producentima na izdanju.
Dve najveće promene koje smo napravili su dva Krafted lejbla. Krafted Records je evoluirao u izdavanje Chill albuma i albuma artista koje vodi Simon Sinfield, kao i nekoliko organskih haus izdanja. To nam je zaista dalo priliku na Radiju 1 jer je emisija koju vodimo za njihovu Wind Down sesiju, tako da se zvuk Krafted Records savršeno uklapa.
Krafted Digital je oduvek bio naš tech house lejbl, ali smo se udaljili od tog žanra da bismo se koncentrisali na Afro House i Organic House koji su doveli novog A&R, Paula Moore-a. On radi zajedno sa Darenom, tako da sam uzbuđen da vidim kako će to ispasti tokom sledeće godine.
Dakle, očigledno je da imate težak posao balansiranja između lejbla, Vaše radio emisije, di-džejinga, muzičke produkcije, itd. Šta Vam je od ovoga najizazovnije da ostanete na vrhu?
Rekao bih da je zadržavanje lejbla na vrhu najizazovnije ovih dana. Pojačao sam svoju muzičku produkciju jer sam dobijao toliko zahteva od izdavača i artista koji su želeli remikse, tako da sam uložio mnogo više vremena na to u poslednje dve godine. Lejbl je postao mnogo popularniji tako da sada dobijamo mnogo demo snimaka.
Fran Martinez, naš A&R za Krafted Underground radi sjajan posao, prolazeći kroz većinu stvari i držeći u vrhu naše Texture albume, kao i izdanja za lejbl. Borim se da održim korak sa promocijama što me malo nervira jer želim sve da čujem, ali jednostavno nemam vremena. Sigurno dobijem preko 500 promo-a svake nedelje od toliko izdavača i izluđuje me to što znam da mi verovatno promakne neka sjajna muzika! Mogu da razumem zašto di-džejevi imaju nekog posvećenog da presluša promocije za njih.
Sada, kada pogledate unazad, kakav je osećaj da ste od novog artista sa 20 godina, danas postali priznato ime u muzičkoj industriji?
Lep je osećaj biti poštovan od vaših vršnjaka. Ja sam izuzetno društvena osoba, tako da je za mene važnije bilo da upoznam što više ljudi i vidim gde me put vodi. Uključenost u muzičku industriju je odličan način da vidite delove sveta koje možda nikada nećete videti i izgraditi prijateljstva u mnogim zemljama. Volim način na koji ljudi pomažu jedni drugima u muzičkoj industriji, to nije tako u mnogim drugim industrijama, i mogućnost da uživate u onome što radite je glavna stvar.
Ako bi Paul Sawyer bio poznat po jednoj stvari, šta biste želeli da to bude?
Ako je moja muzika nekome izmamila osmeh na lice, makar to bilo samo jednom, to je za mene pobeda.
Hvala još jednom Paul na ovom razgovoru, zaista smo uživali. Čuvajte se i želimo Vam puno sreće u budućim projektima.
Hvala što ste me pozvali za ovaj intervju, bilo je divno razgovarati s vama. Nadam se da ću vam se nekada pridružiti na densfloru.
Tvoja reakcija:
