![\"Da](\"https:\/\/www.progresivnasuza.com\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/Progresivna-suzica-@-DOT_-38.jpg\")
<\/p>\nKoliko puta ste se u \u017eivotu pitali gde idem? Da li sam stvarno ispunjen? \u0160ta je sre\u0107a? Da li ste se nekada zapitali \u0161ta je to \u0161to otvara nove horizonte? Da li ste se zapitali kako bi se sve odvijalo a da neko jednog dana nije u\u0161ao u va\u0161u tinejd\u017eersku sobu i nije rekao poslu\u0161aj ovo. \u017delim da postavim mnogo pitanja, a da na kraju odgovor bude samo jedan. Sve pod uslovom da se pri\u010da ne vrti oko mita pojedinog imena ili njegove izdava\u010dke ku\u0107e. Neka sve samo bude oko onog istog odgovora.<\/p>\n
Dani jednog klinca u maloj sredini, godinama rizi\u010dno stanje u dru\u0161tvu, osu\u0111uju\u0107e, mra\u010dno. Svaki va\u0161 pogre\u0161an potez u tim godinama izaziva neku vrstu diskrikimnacije ukoliko niste onakvi kakvi su svi ostali. Kratko i jasno voleo bih da shvatim i dam odgovor na pitanje da li je progresiv prona\u0161ao mene ili je put do njega bio predodre\u0111en.<\/p>\n
Verujem da sam progresiv zavoleo pre nego \u0161to sam ikada \u010duo bilo koji ton koji ga opisuje. Tada, kada je za mene muzika bila ne\u0161to \u0161to se \u010duje u pozadini, ro\u0111endanu ili na omiljenom filmu. Voleo sam da slu\u0161am pri\u010de. Kada malo bolje razmislim, ono \u0161to je danas na\u0161a osnova, ti hajlajtsi i do\u017eivljaji koji ti se vrte sutradan a nekada i mescima po glavi su otvorile put ka ovamo. Ovde, gde ti sada ovo \u010dita\u0161. Vra\u0107am godinama film, i uvek se setim nekih prelepih pri\u010da o fantasti\u010dnom ozvu\u010denju, o onome kako se dvoje upoznali, ko je vise u\u017eivao, i na detaljno opisan na\u010din. Kao klincu od 16 godina, vrlo zanimljivo, uzbu\u0111uju\u0107e. Mogao sam da vizualizujem sve te trenutke kroz samu pri\u010du o ovoj ili onoj traci. A onda sam dobio nekoliko diskova.<\/p>\n
Sa ovoliko godina distance, verujem da je to bila ljubav na prvi pogled, jer nakon nekoliko krugova svega, opet smo se sreli. Odlasci na doga\u0111aje nisu budili ovu vrstu neizdr\u017ea, milion prepiski, dogovora, dalekih putovanja. Poklopi ti se zrelost, okru\u017eenje, internet, materijalno, emotivno, duhovno stanje. Sve je slo\u017eeno onako kako treba, i \u0161ta onda? Trudi\u0161 se, voli\u0161, ose\u0107a\u0161. Nekada nije lako, ali kada zna\u0161 da \u0107es sutradan imati najbolje umontirani hajlajts u glavi, osmehne\u0161 se i ka\u017ee\u0161 ajmo opet.<\/p>\n
Za\u0161to smo po\u010deli da ovoliko volimo odlaske na \u017eurke? Da li je taj sekund ne\u010dijeg pogleda, osmeha u trenutku dropa, ili po\u010detka vokala dovoljan da zatvori sve va\u0161e probleme. Tu. Ba\u0161 tu, okru\u017eeni ste ljudima koji su vam do ju\u010de bili stranci. Neki nasmejani tipovi i devojke koje si pamtio po izrazima lica, po pozicijama na kojima stoje ili pi\u0107a koje neumorno piju. Oni, ovde, na ovom sajtu ili grupi su postali sastavni deo va\u0161e svakodnevnice.<\/p>\n
Nekada pomislim da u ovoj pri\u010di svako ima svoju ulogu. Kao neka mnogo dobra serija. U nastavcima. Mora da postaji stara garda, iskutveno naoru\u017eana do zuba, na\u0161i ljudi koji su oti\u0161li preko, mladi nara\u0161taji koji su tu da uz nas prona\u0111u svoj put, i mi. A kako objasniti nas? Da li kao ideolo\u0161ki pokret, promotere odre\u0111enog \u017eanra? Verujem da mi, a i ti koji \u010dita\u0161 ovo imamo nekako druga\u010diji put. Volimo da prepri\u010davamo ljudima setove, da poku\u0161avamo da im do\u010daramo svaki trenutak koji je neko za 7 sati pu\u0161tanja muzike probudio u nama. Za\u0161to?<\/p>\n
Postoji neko suludi nivo zadovoljstva kada u o\u010dima ljudi vidi\u0161 uzbu\u0111enost, znati\u017eelju jer znaju o \u010demu pri\u010da\u0161. Nekada, i taj deo njihovog mozga je bio aktiviran. A to je moja poruka od starta, progresiv je jedna beskona\u010dna pri\u010da, mo\u017ee se re\u0107i i \u017eivotna. Mo\u017ee\u0161 je zavoleti, voleti, ali kada provali\u0161 kako sa njom mo\u017ee\u0161 da se vozi\u0161 kroz svakodnevnicu, onda zabava dobija novi oblik.<\/p>\n
<\/p>\n
Misli\u0161 da si sam, izgubljen na poslu ili u svoja \u010detri zida sa prijateljima koji te u potpunosti ne razumeju. A onda, nekako negde, dobije\u0161 pozivnicu na kojoj \u010dudnim slovima pi\u0161e Driving to Heaven. Uska\u010de\u0161, pamti\u0161 avatare, mimove, ne\u010dije re\u010di, ili glupe fore. A onda, jednim klikom na Play sve menja oblik. Dese ti se ljudi. Jednim klikom.<\/p>\n
Ulazi\u0161 u njihove glave, snove, traume, se\u0107anja, u njihove pri\u010de koje pri\u010daju istim tim linkom. Javljaju se niotkuda ljudi sa kojima je nastaje neka suluda konekcija, kao da se godinama znate. Zastanete i pomislite da ste na istoj frekvenciji. Sve se to posti\u017ee obi\u010dnim linkovima, sekundama neke trake ili nadrealnog ose\u0107aja koji nastaje uz iste. Intimna atmosfera u grupi potpunih stranaca koji su te prihvatili iste sekunde. Jer voli\u0161 istu stvar. Ponavljam, tada, ba\u0161 tada, dese ti se prelepi ljudi.<\/p>\n
Ti ljudi, njihove grimase ili pri\u010de ti ulep\u0161avaju svakodnevnicu. Njihove poruke podr\u0161ke ili samo jedan posve\u0107en link ti upotpune dan. Sa njima mo\u017ee\u0161 da do\u017eivi\u0161 sve ono sto ina\u010de nisi, da upozna\u0161 i neku drugu stranu \u017eivota. Mo\u017eete da se smejete tokom cele no\u0107i ili da se beskona\u010dno dopisujete jer pri\u010date o nekom fantasti\u010dnom setu. Ka\u017eu, kada sa svojim partnerom ili prijateljem mo\u017ee\u0161 da \u0107uti\u0161 a da ne bude neprijatno, znaj da si sa pravom osobom. Pa tako, ovi ljudi nekada samo znaju zami\u0161ljeno da \u0107ute.<\/p>\n
Da \u0107ute u autu dok gledaju zalazak, dok kre\u0107e neka stvar. Neverovatno, ti ljudi u trenucima motaju po glavi neku vrstu hajlajtsa. Siguran sam. Znate, isti onaj ose\u0107aj kada pogledate aftermovie omiljenog festivala. Samo \u0161to je ovo tu, opipljivo, ba\u0161 tu, kada mo\u017eete svog prijatelja da zaglrite i ka\u017eete mu: „\u010cove\u010de, koliko nam je sino\u0107 bilo prelepo. Da li se se\u0107a\u0161 kada nas je oko 5 spustio, pa krenuo da lansira do kraja?“\u00a0Znate taj ose\u0107aj?<\/p>\n
Kako se desila ova stvar? Kako sam uspeo da kona\u010dno dostignem to stanje u \u017eivotu kada mogu da sa ljudima pri\u010dam o muzici? Nekada, mislio sam da sam \u017eiveo za trenutak kada \u0107u mo\u0107i da jednim jednostavnim podizanjem ruke u vazduh mo\u0107i da opi\u0161em ono \u0161to tada ose\u0107am. Kako tu energiju preneti svima? Za\u0161to taj ose\u0107aj ne mogu da objasnim onima koji \u010dak i ne slu\u0161aju muziku. Uop\u0161te. U sebi duboko verujem da mnogi ljudi kroz celu ovu pri\u010du mogu da prona\u0111u sebe, da istim tim osmesima, neura\u010dunljivim vriscima ili zagrljajima prenesu energiju kakvu ova muzika pru\u017ea.<\/p>\n
Put do toga da se ti i progresiv jednog dana susretnete nije lak. Naprotiv, sastavljen je od mno\u0161ta prose\u010dnih \u017eurki, ne toliko prijatnih ljudi i\u00a0<\/span>najbitnije mnogo vremena koje treba da pro\u0111e u zrelosti tebe kao osobe. Onda kada taktovi po\u010dnu da odzvanjaju svakodnevno, u svakoj sekundi, tokom \u0161irenja vesa, vo\u0111enja ljubavi, kupovini hrane ili pla\u0107anju ra\u010duna, oseti\u0107e\u0161, zna\u0107e\u0161, da sada nema kraja i da je zapravo sve tek po\u010delo.<\/p>\n A onda..<\/p>\n Zamislite da sve ovo shvatite i ne \u017eelite da igrate igru. Zamislite da ste okru\u017eeni ljudima koji razmi\u0161ljaju na isti na\u010din kao i vi. Zamislite da u\u010destvujete sa njima u postavljanju temelja sistema. To poput virusa reprodukuje sebe, raste i \u0161iri se. Oslobodite ljude sa kojima komunicirate od uslova manipulacije po ogromnom sistemu koja proizvodi prepakovane ideale. Lobotomizovani mozak. I \u017eivote bez ruku. I zamislite da ste slobodni.<\/p>\n Bi\u0107e vam lak\u0161e.<\/p>\n Pisao:
\nLuka Grozdani\u0107<\/p>\n