Fernando Ferreyra, argentinski DJ, poreklom iz Rosaria, veliki je prijatelj naše zemlje. Konekciju sa Srbijom uspostavio je pre nekoliko godina sa zvanično prvim nastupom van njegove rodne zemlje. Njegov stil, u izvedbi DJ-a i producenta je progressive house sa vrlo specifičnim zvučnim stilom, koji uključuje melodije i zvukove za uživanje u 100% telu i duši. Danas sarađuje sa: Soundteller, Massive Harmony Records, Classound Recordings, Frisky Records, Balkan Connection South America, Mistique, Lowbit Records i mnogim drugima.
Progresivna Suza razgovarala je o mnogim temama sa jednim od najdražih izvođača koji su gostovali u našoj zemlji i sa kojim deli najiskrenije emocije i uspomene.
Zdravo Fernando, hvala vam puno što ste odvojili vreme za razgovor sa nama. Kako razmišljate o trenutnoj situaciji u svetu?
Hvala puno što ste mi pružili priliku da se približim publici iz Srbije koju jako volim. Ova svetska situacija nas je ošamutila sve, bez iznimke. Postoji pandemija koja je promenila naše običaje, promenila i naš način na koji komuniciramo. Takođe verujem da postoje interesi korumpiranih međunarodnih političara, koji stoje iza cele ove situacije, da nas finansijski sruše, barem meni lično tako deluje. Ali virus jeste među nama, i moramo voditi računa o higijeni i voditi računa o širenju virusa.
Tokom karantina imali smo priliku da slušamo vas i vaše goste svake subote na Facebook streamu. U chat-u smo mogli primetiti da su ljudi zaista uživali u emitovanju. Ponekad su vas molili da produžite. Možeš li nam reći ukratko nešto o tome?
Sa ovim novim svetskim poretkom i obustavom javnih događaja, mi umetnici smo morali da izmislimo nove oblike komunikacije sa našim sledbenicima, sa ljudima koji iz dana u dan podržavaju naš rad. Danas, iako ne možemo biti licem u lice na neki način stream ti omogućava da budeš blizak sa ljudima.
Moji stream-ovi uživo su veoma zabavni, ima vrlo lepih povratnih informacija izmedju slušaoca i mene, tu smo svi isti i zabavljamo se. Zbog vremena u kome to radim, u Argentini bi to bilo u kasnim večernjim satima, mnogi slušaoci su sa pićem, pokušavaju da imitiraju vikend uveče: muzika, piće i prijatelji zajedno.
Što se tiče vremena koliko traje moj set, to ima veze sa mojom željom, mojim umorom, mojim sluhom i energijom između mene i slušalaca, ponekad su bili dugi setovi, 7 sati mislim da je bio najduži i ne znam da li je neko pojedinačno imao postavljen tako dugačak set, a ponekad sam završio i ranije (3 sata).
Napravili ste sopstvenu etiketu Dreamers. Šta je ideja ovoga? Ciljeve koje ste ustanovili kad ste kreirali etiketu, da li su ispunjeni ili su se na putu desile promene zasnovane na prilikama i iskustvima?
Dreamers, etiketa, je nastala zato što sam dobijao mnogo muzike od umetnika u razvoju, i nisu imali gde da pokažu svoje umeće, a ja sam mogao da im ponudim samo svoju podršku putem moje radio emisije Dreamers. Pre nekoliko godina, moj danas pokojni prijatelj i ja, iz našeg skromnog mesta sanjali smo o mnogim stvarima (Radio show na Frisky radio, sopstvena etiketa, numere sa našim osećanjima na Beatportu itd.). Malo po malo, sam to postigao. Kao što sam rekao ranije, s obzirom da ja samo editujem muziku bilo mi je bitno, da je od srca, da ima dušu. Ne zanima me hit, ne zanimaju me Best sellers, samo želim da se pusti prava muzika, i da ona postane beskrajna, bez vremena i trendova, To me je postaklo da napravim svoju etiketu.
Dreamers su puno porasli u svom kratkom životu, 2 godine i 4 meseca. Mi imamo vrlo dobre umetnike i prestiž etikete je puno porastao, sada je to uvaženi izdavač, gde svi žele da budu njen deo. To je tako zahvaljujući umetnicima koji su deo Dreamers-a i kvalitetu umetnosti koju nam donose.
Možete li nam reći kako je došlo do naziva etikete?
Ime je nešto veoma posebno, sve oko mene ima to ime “Dreamers”, platforma, radioshow, showcase, etiketa, livestram. Ovo ime potiče od nečega što sam već pomenuo sa mojim prijateljem, koji je preminuo pre mnogo godina, rekao bih pre 20 godina. Imali smo snove (Frisky, label, našu muziku u Beatportu) i u one dane, bili su upravo to samo snovi. Kad je postojala mogućnost da se napravi radio emisija na Frisky, nešto što me koštalo mnogo rada i puno strpljenja, rekao sam, Dreamers će biti ime. Jer to smo bili mi, sanjari.
Kad je moj prijatelj preminuo, godinama pre Dreamersa, emotivan udarac za mene je bio vrlo veliki, nešto što me ostavilo u lošem raspoloženju, ali kako je vreme prolazilo, uspevao sam da prevladam tu situaciju.
Svakako dobijate puno muzike svaki dan. Da li ste ikada osećali izazvani količinom muzike koja se šalje etiketi? Kako odlučujete šta da izaberete ? Mislim da ponekad može biti teško.
Svakog dana dobijam puno muzike, i odbacujem puno muzike. Nesigurnost mnogih umetnika ponekad im ne dopušta da uzmu u obzir muzičke standarde koje Dreamers provodi, i nažalost moram odbiti tu muziku.
U svakom slučaju, stvorio sam stalnu grupu umetnika koji se vraćaju sa EP-ima, i oni su imidž i zvuk Dreamersa, muzike ne fali. Takođe moram da nastavim sa potragom za novim umetnicima koji mi dodiruju srce sa njihovom muzikom. Kao što sam rekao pre, u Dreamersu muziku tražim od srca, koja živi bez obzira na modu ili vreme. U mnogim okolnostima takođe ocenjujem umetnika kao osobu, pošto smo u Dreamersu porodica, a ja ne volim, kada umetnik nema obe noge na zemlji.
Podelite sa nama svoja razmišljanja o radio emisiji koju prezentujete: Dreamers Radioshow na Frisky Radio (svaki drugi utorak u mesecu). Njihov izbor numera za svaku epizodu je besprekorno raznolik. Sta je ostalo konstantno tokom svake epizode?
Dreamers na Frisky je jedno od moje umetničke dece. Jako volim ovaj šou, i ima puno mene u svakoj epizodi svakog meseca, izbor numera, redosled kojim su složene, priča koju pokušavam da pokažem slušaocima je moje emotivno stanje u tom trenutku, kao što rekoh, trend nije nešto što mi je važno, pa tako bih odabrao i organizovao muziku na takav način da bih pokazao kako se osećam u tom trenutku, ponekad srećan, drugi put tužan, razočaran, sa očekivanjima, to je moje uzemljenje, ova emisija su moja gola osećanja. Mislim da to čini svaku emisiju i ispunjava mnoge uslove da je učine drugačijom, a samim tim i ljudima koji je iscekuju iz meseca u mesec. Tu priču, ona dva sata koja te odvlače od stvarnosti, i tako kroz muziku znaju kako sam.
Koliko često možete biti u studiju? Kako je balansirati karijeru u okviru muzike i pronalaženje vremena za porodicu i prijatelje?
Nisam baš previse u studiju, ne bavim se muzikom, samo ponekad ponekim remiksom. Potrebno mi je dugo vremena da nešto zavrsim, uvek sam bio takav. Ali za mene je stvaranje nešto čemu treba vremena, a za to su potrebne moje emocije.
Sada je još teže, jer imam posao od 8 sati dnevno, to nije posao sa muzikom, ja radim u IT-u. Imam malo vremena za podelu između: porodice, prijatelja, kućnih poslova i muzike, sve to ne zaboravljajući da moram da pripremim muziku koju ću na kraju nedelje koristiti u svojim nastupima. Kao što vidite, ostane mi jako malo vremena da sedim i stvaram muziku. Ali kada mogu ja to radim, treba mi i to mi pruža zadovoljstvo.
Osvrćući se na svoju diskografiju, koje izdanje ili pesma čuva najbolje uspomene za vas?
Svaka numera za mene je posebna, svaka kreacija je imala razlog za postojanje kao i sav moj rad, emocije su uvek zajednički nazivnik. Svaka pesma u trenu pokazuje neko lično raspoloženje u datom momentu. Trake Mistery, One Man’s Dream, su kreacije nastale u trenutku kada me obaveštavaju da je moja jedina mlađa sestra bolesna od raka. Danas je dobro, prevladala je rak, što je za mene bio veoma intenzivan trenutak.
Mislim da je pesma koja mi donosi najbolje uspomene s obzirom da je bila posvećena mojoj maloj ćerki: My little princess Josefina. Svi osećaji koje generiše ćerka su unutar te pesme i kao nesto specificno glavni motiv, nastao je iz snimanja slučajnih tonova koje je moja ćerka, svirala sa samo 6 meseci. Igrala se, svirala je neke note, a ja sam ih snimao, u svom redosledu i vremenu, i iz tih beleški stvorio sam celokupnu numeru.
Kako ste shvatili da je muzika ono što želite da radite? Da li ste imali neki poseban uticaj?
Moj veliki uticaj je bez sumnje moj otac. On je muzičar, horski dirigent i učitelj muzike. Dakle muzika je izuvek sa mnom, od malih nogu, možda nisam znao da pišem, ali znao sam da sedim uz moju elektronsku klavijaturu i sviram pesme.
Zadovoljstvo miksovanja pesama, što je ono što najviše volim, dolazi od slušanja FM radio programa. Slušajući šta radi DJ, način na koji se dve numere mešaju u jednu, to je nešto u čemu stvarno uživam. Imao sam sreću da su me pozvali da radim miks na muzičkim događajima, pre više od 30 godina, i to je bio početak.
Prvi nastup u Beogradu, Srbija, bio je u martu 2018. godine (ranije ste bili i u The Code Bar-u u Subotici, godine 2017.) a godinu kasnije imali smo priliku da vas ponovo čujemo. Možete li napraviti poređenje između tih setova? Kakvi su vaši utisci? Da li ste zapamtili neki poseban trenutak?
Srbija ima pubiku koja je neverovatna. Ljubav, poštovanje, strast, osećaj svakoga ko stoji ispred mene divan je i zarazan. Stvarno sam uživao u ovoj publici, osećam se kao deo porodice, što je nešto veoma važno za mene. Kada zakoračim na srpski pod, osećam radost. Imam prijatelja koji su mi slali muziku odavde, koji su navijali za mene, i tokom ovih godina uspeli smo da postanemo pravi prijatelji.
Subotica, to je bio moj prvi događaj izvan moje zemlje, to je bio prvi set koji sam radio u Evropi u mom životu, dakle vrlo je posebna, svi strahovi su bili tu, taj osećaj anksioznosti, da se pitam da li će im se svideti ono što imam u vidu za tu noć ili ne, Da li je izabrana muzika je ono što očekuju, da li je ono uz šta žele zaplesati? Sve je bilo lakše, jer sam u svakom trenutku pored sebe imao ogromnog prijatelja poput Migazza. On je osoba koju jako volim, uvek mi je pomagao, a on mi je dao i zajedničke prijatelje kao što su Viktor i Gaga.
Zatim je došao datum, koji je u mom čitavom životu izazvao najviše emocija, mart 2018, bio je to kratak set, ali ono što sam doživeo u tom trenutku teško je objasniti. Puštao sam sretan, i odjednom se pojavila OGROMNA argentinska zastava ispred mene da se i dan danas sećam i dirnut sam, a ta noć čini da suze padaju sa mene. U Beogradu sam upoznao mnogo prijatelja, divne ljude.
I na kraju, poslednji DOT set je nešto što nisam ni pomislio da bi mi život mogao pružiti, tog popodneva sam večerao sa svojim prijateljima, Migazz-om, Viktorom i Gagom, ljudi koje jako volim, pa je vece započelo vrlo dobro a kad smo stigli u klub, uspeo sam da razgovaram sa svim prijateljima Progresivne Suze, i šta da kažem? Prelepi ljudi, sva publika mi je te večeri poklonila nezaboravan trenutak, i opet je Migazz bio pored mene. Bez sumnje, zaista mi nedostaje Srbija i njen narod, volim tu publiku i mogu vam reći da uživaju punim srcem.
Ako biste morali da preporučite album za nekoga ko želi da uđe u elektronsku muziku, šta biste mu rekli?
Bez sumnje to je Oxygene od Jean Michel Jarre-a. Mislim da je to remek-delo elektronske muzike, ono što kod ljudi može stvoriti taj album ne može se zaboraviti nikada.
Za kraj, koje su vaše trenutno omiljene trake?
Ben Bohmer, Malou – Lost In Mind (Volen Sentir Extended Vision)
Mauro B – Control Love (Original Mix)
Ólafur Arnalds feat. Nanna Bryndis – Particles (Lucas Rossi Edit)
Yuma – Smek (Fernando Ferreyra Remix)
U ime zajednice Progresivna Suza, hvala vam!. Zaista cenimo što ste odvojili vreme za razgovor sa nama. Pozdrav od prijatelja iz Srbije, nadam se da se vidimo uskoro!
Puno vam hvala, prijatelji. Jako volim ovu vrstu intervjua koji dozvoljava da nas upoznate izbliza, malo više od običnih pitanja i odgovora. Ove godine smo imali isplaniranu čitavu evropsku turneju za jul, sa operativnom bazom u Beogradu gde bi imali malo više kontakta sa vama ali nažalost je otkazano. Nadam se da će ovo uskoro proći i da cu moći nastaviti sa ovom turnejom koju sam toliko čekao!
Jako vas volim i nadam se da ćemo se videti uskoro!
Razgovor vodila:
Marina Todorović
Tvoja reakcija:
